Русија на челу Арктичког савета планира да ојача позиције у региону богатом природним ресурсима. Према мишљењу листа, Москва је последњих година знатно увећала војно присуство на Арктику. Она је још 2019. године саопштила да модернизује дванаест писти.
У марту исте године, три нуклеарне ратне подморнице Русије пробиле су лед на Арктику и први пут се истовремено појавиле на површини. То неће само олакшати експлоатацију великих налазишта природног гаса, већ и сигнализира претензије Москве на регион, пише лист.
„Без обзира на то што САД криве Русију за ‘милитаризацију’ Арктика, администрација Бајдена за сада не зна како да спречи Москву у томе“, наводи аутор чланка.
У чланку се препоручује да се направи стратегија обуздавања Русије у региону, иначе ће се Запад касно пробудити и биће принуђен да се помири са фактичким стањем, као што је било са Кримом.
Раније је Исланд предао Русији двогодишње председавање Арктичким саветом. Једна од главних тема његовор рада у периоду 2021-2023. године биће, како је најављено, климатске промене, развој људског капитала и подршка староседеоцима.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров назвао је Арктик територијом мира, стабилности и конструктивне сарадње. По његовим речима, важно је да се позитивна сарадња земаља у оквиру Арктичког савета прошири и на војну сферу.
Раније је руска влада утврдила нови програм развоја Арктика према којем је предвиђено улагање од 19,5 милијарди рубаља (око 250 милиона долара) у социјално-економски развој тог региона до 2024. године, а само ове године за ту сврху биће издвојене три милијарде рубаља.
Арктички савет је основан 1996. године. То је међувладин форум високог нивоа, који доприноси сарадњи у региону, посебно у сфери заштите животне средине. У савет улазе Данска, Исланд, Канада, Норвешка, Русија, САД, Финска и Шведска.
Прочитајте још: