„Поступио сам у оквиру закона, штитећи људе, у складу са свим међународним правилима. Авион смо преусмерили у близини нуклеарне електране. А шта да смо целокупан систем нуклеарке пребацили у пуноправни режим борбене приправности?“, рекао је он.
Такође је рекао и да је посада авиона „Рајанера“ била у контакту са аеродромом у Вилњусу али је ипак одлучила да слети у Минск.
„Нећемо падати на колена и оправдавати се, објективна информација није интересантна онима који нас оптужују“, нагласио је он.
Лукашенко је уједно и позвао Запад да објасни за које специјалне службе је радио Роман Протасевич, оснивач Телеграм канала „Некста“ који се у Белорусији сматра екстремистичким.
„Нека они одговоре за које службе је он радио, ко је плаћао том копилету који је ишао и убијао људе у братској Украјини?“, додао је.
Инцидент са принудним слетањем у Минск
Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информације о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне пријаве о минирању.
Белоруски активисти за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора.
Пракса принудног слетања авиона дешавала се и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.
Прочитајте још: