Невероватно делује чињеница да је Филип Стевановић, момак за кога је некадашњи тренер Партизана Саво Милошевић тврдио да може да достигне и вредност од неколико десетина милиона евра, после последње утакмице у свом матичном Партизану – разочаран и повређен.
Дечак невероватног фудбалског талента је прошлог лета продат за цифру која никада до краја није потврђена, спекулисало се о шест до осам милиона евра, а његов наредни послодавац биће шампион Премијер лиге Манчестер сити.
Енглески клуб је дозволио момку рођеном 2002. године да остане у Партизану до краја актуелне сезоне, али – боље да није.
Стевановић је од најважнијег играча Партизана, момка кога је дивота гледати, стигао до нивоа резервисте и епизодисте за кога нема места у екипи – тренерска визија Александра Станојевића је била потпуно другачија у односу на оно што је радио његов претходних Милошевић, али никако не може да буде јасно, како за Филипа није било места.
Крилни нападач је био стандардан у Милошевићевом тиму, чак је пролазио и кроз периоде „васпитних мера“, односно враћан је на клупу или на трибине да не би полетео и помислио да је свет његов, али је сваки пут успевао да се издигне изнад својих година и докаже да је спреман за велике ствари.
Код Станојевића није било тако – од септембра прошле године када је он заменио Милошевића, Филип је је добио резервисано место на клупи за резервне играче, улазио је често као „џокер“, али то није било довољно за њега да покаже све што зна и подсети на дане када је „ломио“ квалитетне дефанзивце у Европи.
Кулминација се догодила у финалу Купа Србије, против Црвене звезде, када је Станојевић проценио да су му већи адути играчи за које се већ може искористити епитет „бивши“ – Милош Јојић и Лазар Марковић, док је Стевановић остао на клупи.
И то га је јако заболело, као и чињеница да из свог вољеног клуба одлази на мала врата, готово као отпадник.
„Не знам одакле бих почео, али рећи ћу да сам већ од првог дана када сам закорачио на СЦ Телеоптик знао да ћу једног дана доћи до првог тима и оставити барем неки траг у Партизану. Провео сам најлепших 12 година у клубу, од тога три у првом тиму и дошло је време да се опробам у неким јачим лигама. Као што знате, што је и нормално, било је много успона и падова, не само за мене већ и за саиграче и цео клуб. Признаћу неколико ствари о којима нисам причао пуно. Првенствено бих хтео да кажем да ми је тешко због дупле круне јер нисмо успели да је вратимо где јој је место, наравно и због мањка минутаже од потписа за нови клуб. Тешко ми је што сам много тога дао клубу, а појединци ме нису испоштовали ни мало. Тешко ми је јер сам крваво радио да се вратим на стари пут и опет будем у стартних 11. Тешко ми је што сам сваки дан покушавао да се доказујем све више иако су сви знали моје способности. Минутаже од по десет или 20 минута не бих коментарисао јер није на мени, али оправдавам своја издања због мањка исте, поготово са прошлог дербија и уласка од три минута притом мислим да се сви сећате мојих партија на било ком дербију. То је за мене понижавајуће и мислим да нисам заслужио тако нешто. Истрпео сам доста искључиво због мог Партизана“, поручио је Стевановић.
Он је истакао да о љубави према Партизану не би да троши речи и истиче да је на 70 одсто утакмица играо са повредом.
„Не постоји реч која може описати моју љубав према Партизану јер је то неизмерна љубав. Овим путем хтео бих да се захвалим свим саиграчима који су ме максимално прихватили од првог дана када сам дошао у први тим, да им пожелим све најлепше, желим да вас све заобиђу повреде и да следеће сезоне наставите у још јачем ритму и вратите Партизану све што му припада. Такође бих се захвалио најбољим навијачима на свету на неизмерној љубави, који су увек били ту за нас да нас бодре и када иде и када не иде. Захвалио бих се такође свим радницима на СЦ Телеоптик као и људима из медицине и економима. Без вас ништа ово не би било могуће, јер сте ви давали и дајете сваки проценат својих могућности, без обзира у ком се стању клуб налази, да нама играчима буде најлепше и да нам не фали ништа. Ја сам дете Партизана и Партизан ће заувек остати у мом срцу. Никад нећу престати да: Волим га , ко’ ока два”. Ово јесте довиђења, али не и збогом!“, навео је Стевановић.
Нажалост, љубитељи фудбала у Србији неће више на домаћим ливадама моћи да гледају бравуре младог генија из Ариља, он креће на неки нови пут, са свега 18 година... Можда ће га неко, негде, више поштовати, зато – не окрећи се, сине!