Предвиђено је да се трошкови на федералном нивоу у наредној деценији увећају и буду 8,2 хиљаде милијарди долара до 2031, пише „Њујорк тајмс“. Део тог новца, 2,3 хиљаде милијарди, намењен је инфраструктури, а 1,8 милијарди долара за помоћ породицама. Ниједан од ових предлога још није усвојен у Конгресу.
Велики део нових трошкова требало би да се исплати од повећања пореза на богате и корпорације. Администрација пројектује да ће дефицит федералне владе бити више од 1,3 хиљада милијарди долара годишње у наредној деценији, пре него што се буџет врати у нормалу.
Буџет је важан показатељ председникове политике, али последњу реч има Конгрес који одлучује да ли ће бити усвојен и како ће се новац трошити. Демократе тренутно имају тесну већину у оба дома Конгреса, али и републиканци имају доста примедби на предлог о повећању пореза.
Бајден је, говорећи у четвртак у Кливленду о инвестицијама, рекао да је сад време да се улаже у будућност.
Без великих изненађења
Администрација је у априлу објавила детаљан план трошења новца у 2022, као и план дискреционих трошова.
Тај буџет представља оштар заокрет у односу на политику Доналда Трампа, који је тражио смањење трошкова за владине агенције. Рецимо, Секретаријат за образовање по Бајденовом плану добија 41 одсто новца више, а Секретаријат за трговину 28 одсто више. Секретаријат за здравствену заштиту и људске ресурсе добија повишицу од 24 одсто, а Агенција за заштиту животне средине 21 одсто више новца.
Администрација предлаже да се буџет за не-одбрамбени сектор повећа за 16 одсто, док је за трошење за одбрану издвојено 1,7 одсто више новца, па ће буџет Пентагона бити око 753 милијарде долара.
Шта је изостављено?
У Бајденовом предлогу нема неких ставки, попут оне да ће студентима бити опроштени кредити од 10.000 долара по особи.
Такође нема фондова за такозвано „јавно здравствено осигурање“ које би Американцима омогућило да јефтиније плаћају осигурање и лекове на рецепт. Ипак, очекује се да ће Бајден од Конгреса тражити да одобри тај програм.
Критичари оваквог плана кажу да ће повећати трошкове владе које ће плаћати порески обвезници, да повећава дефицит, а у неким областима смањује трошкове.
Увећан јавни дуг
Напори владе да умањи ефекат пандемије довели су до највећег трошења од Другог светског рата.
Бајденов план предвиђа да трошкови владе буду 25 одсто БДП-а у наредној деценији.
Укупан федерални дуг био је више од 100 одсто БДП-а током пандемије. Међутим, и са планом за опоравак економије, Бајденов предлог буџета предвиђа да дуг остане изнад нивоа БДП-а. Према проценама, до 2031. године јавни дуг Америке може се попети до 117 одсто БДП-а.
„То је велики дуг. Пре Велике рецесије, дуг је био 40 одсто БДП-а. Пре пандемије је био 80 одсто. Ове године је дошао на 100 одсто, а рекорд је 106 одсто у Другом светском рату, тако да 117 одсто то итекако превазилази. То значи много више позајмљивања“, каже Марк Голдвин из Комитета за одговоран федерални буџет-
Ипак, он каже да буџет не предвиђа трошкове за кризе попут пандемије или рата.
Прочитајте још: