Веће сматра да одбрана није оправдала захтев да се изрицање пресуде одложи до тренутка када оба браниоца могу лично да присуствују поступку заједно са Младићем.
Како се истиче, упркос недоступности саветника, одбрана није успела да докаже да Младић или његов главни бранилац не могу да буду присутни на изрицању пресуде, у судници или путем видео-конференције.
Веће подсећа да је Жалбено веће у више наврата одбило захтеве за омогућавање лекарских прегледа јер „одбрана, такође, више пута није успела да докаже да Младић није у стању да комуницира, консултује се са браниоцем или разуме суштину поступка“, пренео је РТРС.
Ратко Младић је првостепеном пресудом коју му је изрекао Хашки трибунал 2017.године осуђен на доживотни затвор, због наводног злочина у БиХ.
Жалбено веће Механизма, који је наставио рад Хашког трибунала, сада треба да донесе коначну, правоснажну пресуду и одлучи о жалбама.
Прочитајте још: