Међувладин споразум о изградњи гасовода чије је првобитно име било „Север-Југ“ а у марту је преименован у „Пакистански ток“ потписан је још 2015. Године.
Дужина гасовода је 1.100 километара а капацитет до 12,4 милијарди кубних метара гаса. Вредност пројекта је 2-2,5 милијарди долара. Гасоводом треба да буду повезани терминали у Карачију и Гвадару на југу земље са терминалом у Лахореу на северу Пакистана.
Руски инвеститори ће добити најмање 26 одсто акација гасовода, а Пакистан ће имати контролни пакет од 74 одсто акција.
За руске компаније „Пакистански ток“ доноси профит од изградње гасовода, а поред тога, што Пакистану буде потребно више гаса то ће бити добро и за Русију чак иако не буде једина која ће испоручивати гориво, преноси портал „Взгљад“.
Гасовод предвиђа изградњу СПГ терминала а то значи да ће гориво испоручивати и друге земље, пре свега Катар који има доминанту улогу у региону.
С друге стране то ће смањити конкуренцију између руских компанија и катарских на европском и азијском тржишту, као и на кинеском где Русија има гасовод – „Снага Сибира“.
Пројекат од великог политичког значаја
Према оцени доцента Института МГУ за земље Азије и Африке Бориса Волхонског, потписани споразум уклапа се у политику Русије у Јужној Азији.
„У време СССР једнострано смо били оријентисани на Индију, али таква стратегија има више негативних тачака. Не треба на све проблеме региона гледати кроз индијску призму“, каже Волхонски.
Зато је развој односа са Исламабадом позитивна ствар, посебно имајући у виду да Пакистан постаје важна карика у оквиру кинеског пројекта Нови пут свиле који једним дело иде преко територије ове земље.
„Тренутно трговинско-економски односи Русије и Пакистана нису на високом нивоу (прошле године обим робне размене износио је само 539 милиона долара). Потписивање споразума је корак напред“, уверен је експерт.
Такође, Пакистан је важна карика система безбедности у свету. У тренутку када се предвиђа повлачење америчке војске из Авганистана, Исламабад ће почети да игра важну улогу у очувању стабилности у региону. За Русију свака нестабилност у Авганистану значи могућност да се она прошири и на централноазијске земље ближе њеним границама.
Према мишљењу Волхонског, појава „Пакистанског тока“ Русији отвара нове могућности у Азији.
„Економске везе ће повући и остало. После распада СССР до данас нисмо успоставили директне авиолиније до Исламабада ни Карачија јер нема потражње. А изградња гасова даће импулс развоју“, закључио је он.
Што се тиче реакције Индије на развој руско-пакистанских односа она је могућа искључиво на нивоу медија, јер овде није реч о развоју војно-техничке сарадње нити гасовод пролази кроз спорни кашмирски регион.
„У овом конкретном случају интереси Индије ни на који начин нису погођени“, закључио је Волхонски.