Ситуација на црногорском политичком ситуацијом поново делује безизлазно – са једне стране, премијер је себи опет везао руке вративши се из Београда без потписивања темељног уговора са СПЦ и тако је изгубио подршку Демократског фронта.
Одбијањем да потпише темељни уговор у Београду, Кривокапић је одмотао клупко сукоба са Демократским фронтом у коме су главни протагонисти он и један од лидера ДФ Андрија Мандић. Док Мандић обзнањује да Кривокапић нема више подршку ДФ, Кривокапић га оптужује да је Мандић ковао заверу против њега.
Реконструкција пре него избори
Ипак, иако изгледа да све води ка ванредним парламентарним изборима, пре ће бити да се Црној Гори смеши реконструкција владе и то, према речима историчара и друштвеног активисте из Подгорице Џевдета Пепића, из више разлога. Први је недостатак политичког искуства већег броја министара, као и самог премијера.
Велики део министара, и поред тога што су називани експертима, није показао не само основно познавање политичке ситуације, већ и економске ситуације у Црној Гори. Иако, како каже, прати црногорску политичку сцену тридесет година, за велики број министара није чуо док то нису постали, каже Пепић.
„Господин Кривокапић је, могу рећи, вукао доста чудне потезе, можда и због тога што није имао скоро никаквог политичког искуства. Мислим да је то највећи проблем и мислим да ће ових дана почети расправе о реконструкцији владе“, сматра Пепић.
Уз то, према мишљењу нашег саговорника, бављење идентитетским питањима, која одликују и власт и опозицију, бацило је у страну социјално-економска питања, а социјално-економска ситуација у Црној Гори сваким је даном све гора и гора.
До нових избора највероватније неће доћи, јер они не одговарају ни власти, нити опозицији, додаје он. Власт стрепи од „повратка Мила Ђукановића“ и то је, према Пепићевим речима, основни разлог због кога владајуће партије неће играти на карту нових избора.
„Али имам утисак да избори не одговарају ни опозицији. Види се један пад – у Црној Гори увек је важило и важиће оно „Доле краљ, живео краљ!“. Сигурно је да господин Ђукановић има јак политички утицај, али мислим да његов ДПС слаби. Већ се примећују пребези из старе у нову власт, тако да изборе не очекујем“, закључује Пепић.
Тешко је формирати нову већину ако падне влада
Евентуални пад Кривокапићеве владе отвориће нови сет проблема, пре свега на којој ће се платформи УРА, Демократе и Демократски фронт изнова окупити, с обзиром да се ради о партијама разнородних политичких опредељења, сматра историчар Богдан Живковић.
Већ ионако турбулентна политичка ситуација у Црној Гори и даље се заоштрава на линији Кривокапић-Демократски фронт, а однос цркве, односно Митрополије црногорско-приморске према премијеру Здравку Кривокапићу кључан је за будућност његове владе, додаје он.
„Господин Кривокапић је свој легитимитет црпео из подршке СПЦ у Црној Гори. Након изјава новоизабраног митрополита Јоаникија, којима се овај ограђивао од Кривокапића, а и оштрог саопштења СПЦ, постаје упитно какви су односи између цркве и Кривокапића. Ако црква одрекне подршку Кривокапићу, мислим да ће његова ситуација постати тешко одржива и да ће Демократски фронт успети у својим покушајима да га сруше са позиције премијера“, сматра Живковић.
Због дистанце према Београду, Кривокапић је био прихватљиво решење за „грађанистичку“ струју, а због блискости са црквом био је прихватљив за српском националном корпусу у Црној Гори.
„Имајући то у виду, главно питање је хоће ли црква одрећи своју подршку Кривокапићу. Ако се то догоди, врло је могуће да влада падне; ако црква и поред свих неспоразума и конфликата стане иза њега, могуће је да опстане као привремено и компромисно решење“, категоричан је Живковић.
Одбијање Кривокапића да потпише Темељни уговор са СПЦ изазвало је лавину негативних реакција у црногорском друштву – најжешћа од њих је став Демократског фронта да му одричу подршку. Један од лидера ДФ, Андрија Мандић, оптужио је Кривокапића да се веома лоше понео према људима из Цркве који су га увели у политику и директно довели до премијерског положаја.
Кривокапић је у отвореном писму оптужио Мандића да је вршио притисак да се избор Митрополита црногорско-приморског одложи до реконструкције владе. Одбијање да потпише уговор у Београду, Кривокапић у писму правда тиме да текст уговора треба усвоји цела влада.