Он је рекао да званична Москва нема задатак да заустави снабдевање гасом кроз Украјину, али и нагласио да Русија никада није користила енергетику и природне ресурсе као елемент притиска или уцене.
„Ако се све стране сложе и постоји потреба за руским гасом у одређеним регионима Европе, онда ће тај гас поуздано и према плану бити достављен потрошачима“, навео је Биричевски.
Он је такође навео да је „Северни ток 2“ чисто економски пројекат, а што се тиче транзита сировина кроз Украјину ту постоје одређене обавезе.
Директор гасне компаније „Оператор ГТС Украјине“ Сергеј Макогон у мају је изјавио да ће економија државе изгубити пет до шест милијарди долара годишње, ако се пусти у рад „Северни ток 2“. Према његовим речима, Кијев ће изгубити једну и по милијарду долара у случају да Москва прекине транзит.
Крајем децембра 2019. године Русија и Украјина потписале су пакет споразума о наставку транзита гаса кроз Украјину, укључујући и транзитни уговор на пет година, према којем је „Гаспром“ гарантовао пумпање 65 милијарди кубних метара гаса 2020. године и по 40 милијарде у наредне четири.
Изградња гасовода „Северни ток 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.
САД су у децембру 2019. године увеле гасоводу санкције, због чега је швајцарски „Олсиз“ био принуђен да заустави радове на полагању цеви.
Радови су настављени и годину дана касније – у децембру 2020. брод за полагање цеви „Фортуна“ положио је 2,6 километара цеви у немачким водама.
Прочитајте још: