„Помоћи ћемо нашим савезницима. То што Запад припрема против Белорусије изазива апсолутно негативне емоције јер је, пре свега, потребно спровести истрагу око тога шта се догодило, а тек затим видети како на то реаговати“, оценио је.
Биричевски је нагласио да је став Москве да не треба предузимати импулсивне мере.
Коментаришући питање евентуалних реципрочних мера на могућност увођења санкција Минску за транзит руског гаса Биричевски је рекао да Русија не може да реагује на мере које су уведене некој другој земљи, али ће свакако о том проблемом разговарати са Минском и размотрити опције.
Инцидент са принудним слетањем у Минск
Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информације о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне пријаве о минирању.
Белоруски активисти за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора.
То је изазвало критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.
Прочитајте још: