Такве расправе могу да оборе лажни наратив западне - посебно америчке - визије о томе како треба организовати Балкан. У ствари, још од Дејтонског споразума 1995, западни политичари инсистирају да Балканско полуострво мора да буде организовано као да је вазал Европе и САД, а не као да су људи на њему зрели, интелигентни, независни актери.
"Нон пејпер" може деловати као покретач изградње политичких заједница у складу са етничком стварношћу. За западне силе, етнички изграђене државе не само да крше западне стандарде да модерна демократска држава МОРА бити мултиетничка, већ да је етничка држава неморална. Документ је дао легитимитет идеји да су за Балкан, бар у овом тренутку, етнички изграђене државе рационалне и да служе интересима грађана балканских земаља.
"Промена граница не мора нужно значити и рат иако неки лидери у Европи и на Балкану у променама граница виде опасност", навео је у ауторском тексту за Новости дугогодишњи аналитичар ЦИА Стивен Мајер.
"Рат не мора да буде реакција. Од распада СССР имали смо неколико примера земаља у Европи које су мирно мењале границе и нема разлога да се исти принцип не може применити на Балкан", написао је Мајер у ауторском чланку за Новости.
У том контексту, каже да је Немачка била мирно уједињена, да се Чехословачка мирно поделила на две државе, док је, како додаје, Русија мирно изгубила неколико својих република.
"Да, Румунија и Југославија су виделе насиље и рат, али то не мора да буде узор данас, ако постоји обавеза да се то питање реши мирним путем", наводи Мајер.
Каже и да је иронично што ЕУ није много реаговала на "нон пејпере", осим да би поново потврдила циљ коначног укључивања Балкана у ЕУ, као и да ће ЕУ вероватно прихватити било какав аранжман на Балкану који се може мирно решити.
"Ово би требало да буде позитиван знак за балканске лидере да наставе са изградњом земаља заснованих на етничкој припадности. Ако се то може успешно урадити, то би требало да реши многа нерешена питања, уклањањем етничке димензије као спорне тачке", додао је он.
Сматра да су могућа само три исхода расправе о будућности Балкана - да лидери региона закључе да ће задржати статус кво, затим даља централизација, што би, како каже, била одлука која вероватно не би захтевала промену границу, и трећи исход дискусије би могао да буде "распад", наводи Мајер.
"Распад" би донео решења која су предлагали "нон-пејпери", а то су, према његовим речима, етнички изграђене државе и етички релевантне границе.
Без мирног решења регион ће и даље стагнирати
Кључно је да се питање Албаније-Косова-Србије реши на миран начин, јер без мирног решавања овог питања, регион ће и даље стагнирати, док кључа етничко непријатељство, оценио је дугогодишњи аналитичар ЦИА.
Мајер наводи да нема сумње да је Косово централно за историју Србије, верски значај за српско православље и Србе који живе на неколико места на том подручју, али је Косово, како сматра, такође критично за историју и самосвојност косовских Албанаца који имају убедљиво највећи проценат становништва.
"О питању Албаније-Косова-Србије требало би разговарати и договорити се што је пре могуће, пре него што дијалог Београда и Приштине, који спонзорише ЕУ, подрије споразуме корисне свим трима странама", наводи Мајер.
У реаговању на наводни нон-пејпер о промени граница на Западном Балкану, Мајер је рекао да промена граница не мора нужно значити и рат, иако неки лидери у Европи и на Балкану опасност виде у промени граница.
Прочитајте још: