Тајанствени код: ГСП линије, стране света и казаљке на сату

Осамдесетих година прошлог века систем нумерације је успешно примењен, а на њему почива и садашњи систем једноцифрених, двоцифрених, троцифрених и вишецифрених линија.

Како преноси портал „Калдрма“, у томе своју улогу имају и стране света, као и казаљке на сату.

Добро осмишљена идеја о преседању са фреквентних на оне мање учестале локалне и приградске линије на ободу града значила је ред у саобраћају. Дакле, путник би дошао градским аутобусом до периферије, одакле би настављао вожњу приградским превозом, који нема тако честе поласке, али не губи ни време заглављујући се у градској гужви.

Управо на њиховим окретницама налазе се полазне станице „локала“, линија које возе у удаљена предграђа.

Трамвајима су додељени бројеви од 2 до 14, а носе их и данас, градским аутобусима двоцифрене, а периферним линијама троцифрене линије.

Када се мало боље погледа мапа града, уочава се да ка северу иде линија 101, једна од најважнијих приградских линија која повезује Омладински стадион (окретницу трамваја) и Падинску Скелу. С друге стране, у Борчу иду градске линије 95 и 96, док 43 личи на неку врсту „уљеза“.

Кренете ли мало од севера ка истоку, у смеру казаљке на сату, наилазите на линију 202 за Велико село. Иначе, ако мало обратите пажњу, баш у том реону честе су линије које почињу бројком „2“ — тако на Миријево иду 20, 27, 27Е и 25П ка Вуковом споменику иде 26, а опет у том неком правцу креће и линија 24.

Даље ка истоку и помало ка југоистоку, наилазимо на линије које почињу цифром „3“ — 31 за Коњарник, 30 за Медак 2, 33 и 39 за Кумодраж, 38 за Велики Мокри Луг… Приградски „потез 300“ представљају линије које се окрећу на окретници у Устаничкој, на Шумицама и код Цветкове пијаце, а оне се ослањају на трамваје 5, 6, 7 и 14.

За Бањицу резервисана је „четворка“, па тако имамо мешовите тролејбуско-аутобуске линије 40, 41, 42… Сада долазимо и до оног „уљеза“ 43. Иако вози у потпуно други део града, реч је о линији која је раније полазила са Топчидерског брда, па се уклапала у ову нумерацију.

Од свих тих линија на „4“ једини прави изузетак су 45 и 46 — прва вози за Земун, а друга за Миријево.

Југ Београда повезан је линијама које почињу цифром 5: 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 56Л, 57, 58 и 59. Ту је и прегршт троцифрених линија које представљају не само приградске, већ и локалне линије. Главна приградска почетна станица је Баново брдо, иста она на којој завршавају трамваји.

На Нови Београд саобраћају линије које почињу бројем „6“, али их има мало. Линија 66 уведена је много касније и нема никакве везе с Новим Београдом, али се поклапа делимично са трасом 65 (Вуков споменик НТ парк Звездара).

Познат је и „потез 600“, а у питању је велики број линија за сурчинску општину.

Ту су и линије које почињу „седмицом“ и све осим линије 79 имају везе с Новим Београдом.

Међутим, иако су за Земун предодређене линије које почињу цифром 8, линије 87 и 89 немају везе са Земуном, док у земунско предграђе возе линије које почињу цифром 7, као што су 702, 703, 70.

Тренутно нема много слободних двоцифрених бројева, па није необично да се нове линије нумеришу тако што се праве изузеци од правила. На пример, линија 94 нема никакве везе са Борчом, али „личи“ на линију 95.

Највише слободних бројева је у реду „шездесетица“ — 61, 62, 63, 64, 69, потом „осамдесетица“  80 и 86, као и деведесетица — 93, 97, 98 и 99.

Иначе, чак су и телефонски бројеви имали, бар делимично, овај систем нумерације. Многи новобеоградски почињали су цифром 6, док је за Чукарицу и Раковицу почетна цифра била 5, а остали делови старог града имали су четворку.