Према мишљењу аутора чланка, повод за нуклеарни конфликт између Сједињених Америчких Држава, Русије и Кине може бити чак и ненамерни сукоб између земаља. Стога је, како се истиче, председницима Путину и Бајдену лакше да се договоре о новом споразуму о стратешком нуклеарном наоружању, ослањајући се на претходне споразуме. Међутим, мали кораци неће бити довољни да се преокрену дестабилизујуће тенденције које су се развиле у последњих четврт века.
Аналитичари, пак, констатују да би Москва, за разлику од Пекинга, требало да представља за Вашингтон већу забринутост због „нуклеарног питања“, јер ће Кина још дуго морати да повећава свој арсенал да би сустигла САД. Притом, Бела кућа и Кремљ су већ доказали да су способни да испуњавају међусобне споразуме, стога би корист у случају њиховог успеха била много већа.
Како се наводи у чланку, пре свега би администрација Џоа Бајдена требало да предложи ограничавање количине нуклеарног оружја у обе земље помоћу ефикасних провера.
„Русија и САД поседују око 3.500 до 4.500 јединица таквог оружја и могу одржавати тај ниво уколико се договоре“, додају аутори текста, истичући да ће годишњи извештаји о одржаним испитивањима и размена приближних планова развоја за наредну деценију помоћи да се предвиди вектор развоја нуклеарних програма.
Први састанак председника Путина и Бајдена одржаће се 16. јуна у Женеви. Очекује се да ће лидери разговарати о стратешкој стабилности, борби против пандемије, међународним питањима и регионалним сукобима.
Прочитајте још: