Он за Спутњик каже да не верује да ће ово значити да ће доћи до бејби бума, али да ће свакако политика трећег детета омогућити одређени пораст наталитета, пре свега у руралним и мање развијеним срединама.
Одлука о трећем детету са највишег нивоа
Политбиро Комунистичке партије Кине на најновијој седници је одлучио да ублажи ограничење броја деце по породици, па ће уместо двоје деце како је то било могуће од 2016. године, сада породице моћи да имају троје. То је одобрио и шеф партије и председник државе Си Ђинпинг.
Ђорђевић подсећа да је драстична политика планирања породице, према којој је једна породица могла да има само једно дете, трајала практично од почетка седамдесетих година прошлог века, мада је прописом озваничена тек 1979. године.
„Један од кључних аргумента је био да Кина са седам одсто укупних обрадивих површина на свету треба да храни 20 одсто светске популације. Тада је када је свет имао пет милијарди становника, Кина имала милијарду“, напомиње наш саговорник.
Кинеска нација све старија
Када је Кина завела ту ригорозну политику, прираштај је био 50 милиона, а сада је 11 милиона и демографска слика Кине је, како напомиње, почела драстично да се погоршава.
„Кина постаје старија нација. Неће требати дуго времена да сваки пети Кинез буде са више од 60 година, што је драстично за економију, јер у Кини мушкарци иду у пензију са 60 година, а жене са 55. Значи да ће се радно способно становништво драстично смањити“, објашњава Ђорђевић, напоменувши да се већ планира увођење каснијег пензионисања.
Забрињавајућа демографија
До најновије одлуке дошло је пошто су почетком маја објављени подаци о попису становништва који су показали најнижу стопу раста становништва од 1953. године, од када Народна Република Кина прикупља податке.
Прошле године рођено је око 12 милиона беба, што је значајно смањење у односу на 18 милиона 2016. године и најмањи је број порођаја забележен од 1960-их година прошлог века. У посљедњих пет година стопа родности у Кини нагло је пала на 1,3 порођаја по жени и међу најнижим је на свету.
Притом је крајем 2020. проценат Кинеза старости од 60 и више година износио 18,7 одсто у односу на 13,3 одсто 2010. године.
Ђорђевић зато сматра да најновија одлука може да буде значајан почетак, јер је на највишем партијском органу донета одлука коју је аминовао и генерални секретар партије и председник државе и она ће, по његовом мишљењу, у одређеним срединама у Кини бити јако добро примљена. Додаје, међутим, да се неки видљиви резултати не могу очекивати још годинама.
Село ће се обрадовати, а град
„Јасно је да политику која је спровођена готово 50 година, од седамдесетих, није тако лако преко ноћи променити. Главни кривац за пад наталитета у Кини јесте та драстична политика, али такође и пораст стандарда и урбанизација. Млади Кинези све више желе да уживају, да живе без обавеза, да путују, да успеју на послу, а претпостављају да би им дете или више њих засметало у томе“, оценио је дугогодишњи житељ Кине и познавалац њених прилика и навика.
Он посебно указује на чињеницу да су због дугогодишње политике једног детета две генерације Кинеза — и деца и њихови родитељи јединци, без браће и сестара, односно ближе родбине и да сада ту свест није тако лако променити.
По његовом мишљењу, политика омогућавања рађања још једног детета пре ће заживети на селу где живи око половине кинеског становништва и где се људи још придржавају традиције и желе да имају више наследника. На селу су највише и негодовали због политике само једног детета, јер је она сеоска домаћинства остављала практично без могућности обраде имања, а у случају удаје јединог женског детета, домаћинства би када би постала старачка једва преживљавала, објашњава саговорник Спутњика.
И виши стандард донео проблеме
У градовима ће се то теже враћати и, по његовој оцени, биће потребно деценија-две да се неке ствари врате на старо.
„Отварање Кине према свету и реформе омогућили су да се људи лакше људи запошљавају, али зато немају ону гаранцију какву су имали некада у државним фирмама, да када једном буду примљени не могу да буду отпуштени. Зато млади људи сада имају осећај кризе, да не изгубе тај стечени стандард. Ако су у приватној фирми добили бољу плату, ако сада почну да се обавезују око деце, онда настаје оптерећење за младе парове и они, поготово у урбаним срединама, неће одмах ту политику прихватити оберучке“, сматра Ђорђевић.
Очекује се, каже, да држава рађање поспеши неким мерама, али додаје да још није јасно дефинисано којим. Помиње се да би жене које раде могле да имају дуже породиљско одсуство, које и даље траје само 56 дана. Напомиње да у Кини не постоји институција дечјег додатка, али и да би неке привилегије могле да се очекују у виду јефтинијег уписа у школу, обданишта, јаслице које иако су државне нису јефтине, а поготово су скупе оне приватне.