Митрополит Јоаникије одмах пред колосалном улогом — све очи упрте у њега

Током величанственог дочека у Подгорици премијер Кривокапић је у обраћању митрополиту рекао да не би урадио ништа што је на штету Српске православне цркве и обећао да ће Темељни уговор бити потписан. Он је од Јоаникија затражио опрост ако је, како је рекао, урадио ишта лоше.

И лидер Демократског фронта Андрија Мандић спустио је лопту и послао помирљиве поруке. Он је позвао митрополита Јоаникија да помогне, како је рекао, „нама који имамо неспоразум, да пронађемо решења“.

Пред новим духовним вођом Митрополије црногорско-приморске су велики изазови, али и одговорност да се са њима носи на начин како је то чинио његов претходник Амфилохије Радовић, који је у доброј мери заслужан за решавање проблема који је био много већи од самог српског питања у Црној Гори. Као да су у црногорском политичком гротлу из кога се не види излаз, све очи опет упрте у духовног вођу.

Да ли је митрополит Јоаникије и у том смислу достојан наследник Амфилохија Радовића, да ли ће имати снаге да помогне у решавању кризе, али и у гашењу варница на релацији Црна Гора — Србија?

Професор Филозофског факултета у Подгорици Душан Крцуновић апсолутно је сигуран да је митрополит Јоаникије достојан наследник свог духовног оца. Он сматра да је Јоаникије Мићовић одавно дорастао улози коју је сада преузео.

„Како је и сâм рекао прошле године у јеку драматичних догађаја везаних за литије и Закон о слободи вероисповести, Црква се одавно спремала за свакаква искушења, а то значи и за ова у којима се и сâм митрополит налази. Што се тиче његове спремности, кадрости, интелектуалне и духовне способности, у њих нико не треба да сумња када је реч о начину на који ће се рвати са искушењима која се стално намећу, која су очигледно саставни део нашег свакодневног политичког живота, али и историјског бивствовања на овој балканској ветрометини“, каже Крцуновић.

Он додаје да највећи изазови долазе од стране Владе Црне Горе, која с времена на време, како каже, безразложно одапиње и одређене критичке векторе у смеру руководства Србије, као што је то и у среду био случај.

Крцуновић верује да ће митрополит Јоаникије наћи начин да избалансира конфликтне позиције, али додаје да треба имати на уму да је Влада Црне Горе на климавим ногама, посебно због тродеценијске владавине девастирајућег политичког система, суочена са огромним економским, привредним, па и културним проблемима, али да то није једини разлог нејединственог и хаотичног доношења одлука.

„Једноставно, парламентарна већина не успева да се привикне на новонасталу ситуацију, да изађе из режима опозиционог начина размишљања. Демократски фронт, али и остали чиниоци нове власти, морају да схвате да су преузели одговорност, разумем и њихове приговоре који су често и оправдани јер су одстрањени из непосредног руковођења политичким процесима, али ово морају да узму у обзир сви политички протагонисти у Црној Гори, и Влада, и парламентарна већина, и трећи битан фактор, а то је Српска православна црква. Зато ће митрополит Јоаникије имати колосалну улогу да између њих направи мост“, каже наш саговорник.

Док је Крцуновић оптимиста да ће се политичке страсти у Црној Гори смирити, теолог и филозоф Богољуб Шијаковић није у то сигуран. Он такође каже да нови црногорски митрополит има општеприхваћен ауторитет и изражену одговорност, да ће увек инсистирати на јединству, чврстом нормативном систему, придржавању норми које су кулминирале на литијама, али истиче да је ситуација у Црној Гори много сложенија и компликованија него што тренутно делује.

„Митрополит врло добро разуме сву сложеност ситуације, али бојим се да је превише актера који су иза сцене, да су односи унутар владајуће већине такви да не охрабрују да ће доћи до неког склада. Осим тога, Влада свакако има легалитет, али њен легитимитет није сасвим пун, будући да значајан део владајуће већине не учествује у Влади, па према томе, значајан део бирача који су гласали листу коју је предводио премијер Кривокапић, не види сасвим довољно себе у тој Влади. У том смислу, њен легитимитет је споран“, каже Шијаковић.

Иако је духовна снага и енергија митрополита Јоаникија на његовом дочеку у престоници надјачала дневну политику, Шијаковић каже да треба имати на уму да је просто прилика била таква да не треба заборавити да политички живот има и неке друге токове.

„Скептичан сам да ту може доћи до неког склада и нормализације не због природа људи, одговорни људи на таквим позицијама су дужни да своје персоналитете сузбију, јер ту се не ради о личним односима, нити о приватним стварима. Ради се о јавним надлежностима, а јавна надлежност је заправо дужност и обавеза од које не може да се одустане. Они дакле имају јавну надлежност да делују складно и хармонично, да усаглашавају своје ставове, али ми то на сцени не видимо“, истиче Шијаковић.

Професор Крцуновић додаје да никако не треба изгубити из вида да је бивши режим у доброј мери још највећи непријатељ, па се нада да ће та чињеница на крају ипак натерати политичаре да размишљају о смиривању страсти и сарадњи, а на крају крајева, каже, и о саборности.

„Опасни реликти аутократског режима су остали, постоји Ђукановићева дубока држава која је још снажна. Док год су тога свесни протагонисти политичког живота у Црној Гори, сигурно је да ће дух саборности морати да превлада и елиминише кључне изазове у овој прелазној фази“, каже Крцуновић и истиче да транзиција власти још траје.

„Ми смо у ситуацији коју би француски филозоф Бодријар назвао ’хистеријом политичког‘, када старо не може да прође, а ново, које сви желимо и очекујемо, никако да дође.“