Антони Лико је био предратна фудбалска сензација, са 23 године је стигао у чувену Вислу из Кракова, а недуго затим је постао део националног тима Пољске који је наступио на Светском првенству у Француској 1938. године.
Није добио превише прилике да покаже своје фудбалско умеће, али је био важан део тима, не слутећи да га чека вихор који ће му одузети живот.
Лико се нашао на нацистичком списку Пољака које треба „истребити“, заједно са ученим људима, докторима, инжењерима, политичарима, студентима и другим спортистима.
То је знао и у знак протеста је постао члан покрета отпора, Савеза оружане борбе, али је убрзо ухапшен и депортован у Аушвиц, где је своју „једанаестицу“ на дресу заменио бројем 11.780, на затворској униформи.
Психичко злостављање у логору је било свакодневна појава за Лика, коме се у једном моменту појавио, наизглед, прозор за излаз из сурове стварности – фудбалска утакмица.
У логору је организован меч затвореника и нацистичких војника, а пораз логораша је значио и пут у њихову смрт.
„Пољаци су оклевали да постигну гол, веровали су да ће то изнервирати команданте логора. Пре утакмице сам га замолио да се двапут упише у стрелце. Обећао сам да ћу му за то дати цигарете. И он је урадио то“, рекао је преживели логораш Чеслав Совула.
Лико није добио обећану награду, следеће ноћи, 3. јуна 1941. године, нацисти су га сврстали у групу од 80 логораша којима је следила смрт.
Хроничари наводе да Антони није желео да стане пред стрељачки вод, двапут је остао да лежи на поду, што је довело до лудила Карла Фрича, злогласног припадника тајне полиције и заменика команданта Аушвица, који му је пресудио хицем из пиштоља.
У смрт је отишао поносан, са 34 године, без копачки на ногама, без дреса на грудима и са везаним рукама, али и свешћу да је двапут матирао Берта Траутмана, нацистичког голмана и потоњу легенду Манчестер ситија.