„Морамо да се саберемо, да издржимо. Видите да је започео велики талас притисака. Талас притисака на Русију, али нас не може да прескочи. А ми не можемо да постанемо Украјина. Не можемо се борити против Русије, против руског народа. То су наши људи. Због тога се и дешава овај притисак“, рекао је Лукашенко током разговора са запосленима у предузећу „Гранита“ у оквиру радне посете области Брест.
Према његовим речима, други разлог непријатељских поступака Запада лежи у конкуренцији.
„Они су наши конкуренти и то је природно. Свет се прошле године смањио због овог ковида и нема довољно простора за све. Према томе, морамо издржати, без обзира на све. Што се тиче владе, председника, не брините за нас: ми ћемо радити свој посао. Али сви би требало да схвате да неће бити лако. То је, пре свега, обична конкуренција“, нагласио је Лукашенко.
Како је додао шеф државе, ово објашњава и санкције уведене белоруској авио-компанији „Белавиа“ којој је забрањено летење изнад низа европских земаља.
Инцидент са принудним слетањем у Минск
Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информација о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне дојаве о бомби.
Белоруски борци за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора. Заједно са Протасевичем, у Минску је приведена и држављанка Русије Софија Сапега.
Белорусија је, са своје стране, саопштила да је саопштење о минирању авиона стигло на електронску пошту минског аеродрома. Командант посаде сам је донео одлуку да слети у Минску. Није се радило ни о каквој принуди, саопштио је командант белоруских ваздушних снага Игор Голуб. Белорусија је спремна да преда снимке диспечера како би потврдила да је у праву. Међутим, како је саопштило Министарство спољних послова Белорусије, за сада ниједна европска земља није изразила жељу да се са њима упозна.
Принудно слетање авиона изазвало је критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.
Прочитајте још: