Головченко је нагласио да Минск жели објективну међународну истрагу инцидента.
„Уверени смо да смо исправно поступили и спремни смо да се на суду боримо за свије интересе. Претпостављам да можемо да добијемо компензацију за штету коју смо претрпели“, рекао је премијер.
Како је рекао у интервјуу за ТВ „Белорусија 1“, представници Белорусије су говорили на седници Савета Међународне организације цивилне авијације (ИКАО) али они до сада нису покренули истрагу, а ни комисија није ни формирана.
Он је додао да је Минск спреман да се са европски и америчких пребаци на руске и азијске технологије, као и да прибегне специјалним мерама заштите када је реч о роби широке потрошње са Запада као одговор на уведене санкције.
„Бићемо принуђени да се окрећемо од западне робе и технологија. Спремни смо да се пребацимо на азијске технологије које последњих година иду напред корацима од седам миља. Према прелиминарним проценама, само Кина може да замени 90 одсто европских и америчких технологија. Поред тога ту су и руске технологије које се активно развијају“, објаснио је председник белоруске владе.
Он је рекао и да штета од финансијских и трговинских санкција Запада против Белорусије вероватно неће прећи три одсто БДП.
Подсетимо, белоруским авио-компанијама од данас, 5. јуна, забрањено је да користе ваздушни простор и аеродроме Европске уније. Како је саопштио шеф Европског савета Шарл Мишел, од поноћи 5. јуна свим авионима белоруских авио-превозника забрањено је да слећу, полећу или прелећу изнад територије Европске уније. У званичној одлуци Савета Европске уније прецизирано је да се забрана не односи на хуманитарне летове, као и принудна слетања и хитне летове.
Забрана летова је прва званично објављена мера Европске уније против Белорусије након инцидента са приземљивањем авиона компаније „Рајан ер“ у Минску 23. маја.
У Русији су поручили да ће помоћи Минску уколико Запад уведе санкције.
Инцидент с принудним слетањем у Минск
Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информације о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне пријаве о минирању.
Белоруски активисти за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора. Заједно са Протасевичем, у Минску је приведена и држављанка Русије Софија Сапега.
То је изазвало критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.
Зашто је белоруски председник Александар Лукашенко трн у оку Запада, погледајте у емисији главне уреднице Спутњика Србија Љубинке Милинчић "Мој поглед на Русију":