Судбинска мистерија: Зашто сваки амерички председник мора да посети енглеску краљицу

Овако архитекта Драгомир Ацовић, председавајући Крунског савета, гледа на предстојећи сусрет америчког председника Џозефа Бајдена и британске краљице Елизабете Друге 13. јуна у Виндзору. Краљица (95) ће угостити америчког лидера и прву даму САД после Бајденовог боравка на самиту Г7 у Корнволу.

Сусрет са историјом

Према Ацовићевић речима, америчка администрација историјски гаји дубоки респект према британској Круни.

„Ми данас посматрамо британску Круну која је оличена у особи која се већ седам деценија налази на престолу. Раније су промене на престолу биле чешће, неко је владао десет година, неко 15 или 20 година, али се нико до краљице Елизабете није толико дуго задржао на том месту. Она је на престолу од 1952. друге, крунисана је годину дана касније, па ако само помислите шта се све од тада десило, видећете да се све променило. Ништа више није исто, а није иста ни британска монархија. Осим једног - иста особа се налази на челу Велике Британије. И то је јединствено“, напомиње Ацовић.

Краљица Елизабета Друга са Џоном и Жаклином Кенеди

Само неколико месеци након инаугурације, 1961. године, амерички председник Џон Ф. Кенеди и прва дама Џеклин посетили су Лондон. Пола милиона људи изашло је да их поздрави, а краљевски пар угостио их је на раскошној вечери у Бакингемској палати.

Наравно, додаје наш саговорник, да неко може рећи да енглески владар више нема ону политичку тежину, нити ону моћ одлучивања којом је располагао некада.

„То је тачно, али енглески краљ је део једне традиције и представља онај део друштва, историје и света у који не можете да се убаците само зато што имате војну моћ или само зато што имате много новца. То је нешто што избегава дефиниције. Ви одлазите тамо да видите нешто што вам је, у принципу, недоступно. Наиме, ви сте данас ту где јесте, јуче сте били нигде, а сутра ћете опет можда бити нигде, а та особа код које одлазите и са којом се срећете је ту већ 1500 година. И то је оно што чини енормну разлику. Друге династије и посете другим краљевима такође носе, на неки начин, део те јединствене харизме, али енглески краљеви и можда јапански цар једини су до данас задржали ту врсту судбинске мистерије кроз коју се огледа већи део историје света. То је нешто што не можете да не осетите, чак и ако се томе опирете“, примећује Ацовић.

Краљица Елизабета Друга и Роналд Реган

Роналд Реган је у својим мемоарима посету Великој Британији 1982. године, у којој је био са супругом Ненси, описао као „посету из бајке“ и један од најзабавнијих тренутака његовог председниковања. Он је први амерички председник који је преноћио у дворцу Виндзор, а то је била његова прва од три посете британској краљици. Елизабета је посету Регановима узвратила већ 1983. године, одласком на њихов ранч у близини Санта Барбаре у Калифорнији.

Посета краљици – историјска и социјална „матура“

Британски суверен се током 69-годишње владавине срела са свим америчким председницима, осим са Линдоном Б. Џонсоном, а Бајден ће бити 13. председник са којим ће се краљица срести од свог доласка на престо 1953. године.

„Амерички председници, али и не само они већ сви који игром случаја или својом заслугом дођу у прилику да буду на челу државе, у извесном смислу имају неку врсту историјске и социјалне „матуре“ када оду у званичну посету енглеској краљици. Подсетићу вас да када је Јосип Броз отишао у своју прву званичну посету Енглеској, он и поред све своје вештине и талента није могао да зна да су му Енглези направили замку и да је у државној посети у тренутку када је краљица Елизабета била на престолу, али још није била крунисана па није ни могла да се са њим сретне. Тако се он нашао у ситуацији да јесте био у Лондону, али да не може да се сретне са владаром“, каже Ацовић.

Посете америчких председника краљица је узвраћала званичним посетама Сједињеним Државама, додаје Ацовић, осим наравно када је зашла у године када путовања нису тако једноставна и постоје физичка ограничења.

Краљица Елизабета Друга и принц Филип са Бараком и Мишел Обамом

Барак и Мишел Обама упознали су Елизабет и Филипа приликом званичне посете Лондону 2011. године. Том приликом су краљици поклонили сет успомена и фотографија са путовања њених родитеља у САД 1939., а она им је заузврат дала колекцију писама размењених између претходних монарха и председника САД.

Хари Труман био је први амерички председник кога је Елизабета упознала и то у својој 25. години, када још није била краљица. Труман и његова супруга Бес угостили су тадашњу принцезу и њеног супруга Филипа приликом њихове дводневне посете Вашингтону, у октобру 1951. године.

У прву државну посету САД краљица је отишла четири године након крунисања, у време председниковања Двајта Ајзенхауера. Посета је уследила током Хладног рата, кључног доба за савезништво Америке и Велике Британије.

На питање у којој мери је однос британске краљице и америчких председника утицао на односе двеју држава, саговорник Спутњика каже да краљица има три привилегије – право да буде информисана, да буде консултована и да упозори, али да се ту завршавају њене политичке компетенције.

„У том смислу било каква врста политичких контаката британског монарха са шефовима држава се избегава, па ако ван званичних сусрета и има неких телефонских разговора, они се третирају као приватна ствар“, каже Драгомир Ацовић.

Краљица Елизабета Друга са председником Доналдом Трампом

Председник Доналд Трамп је са краљицом попио чај у замку Виндзор, приликом званичне посете 2018. године. Трампову посету обележили су протести десетина хиљада људи који су у Лондону критиковали његову имиграциону политику и ставове везане за пол и ЛГБТ права.

У замак Виндзор у западном Лондону, где ће лично угостити америчког председника и прву даму Џил Бајден, краљица Елизабета се повукла од почетка пандемије корона вируса у марту 2020. године, и од тада углавном има виртуелне састанке.