На то указује дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић, који за Спутњик напомиње да немачко незадовољство ветом у Европској унији, пре свега када су у питању одлуке које се тичу спољне политике, није новост.
На конференцији шефова немачких дипломатских мисија Мас је рекао да ЕУ више не би смела да дозволи да буде талац оних који желе да европску спољну политику паралишу својим ветом. Зато се заложио за напуштање принципа вета и доношења одлука консензусом.
Радичевић сматра да је најновије немачко незадовољство проузроковано ветом којим је Мађарска спречила заједничку изјаву ЕУ по питању Кине, односно кршења људских права у Хонг Конгу.
Заставе европских држава испред зграде Савета Европе у Бриселу
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Напуштање вета тешко изводљиво
„Што се тиче многих политика у ЕУ, могућност њиховог изгласавања квалификованом већином постоји, али по питању спољне политике то није могуће и то није први пут да се помињу промене и укидање права вета. Међутим, за укидање вета неопходно је да се промене оснивачки уговори Европске уније, а то је дуга процедура са неизвесним крајем“, истиче Радичевић.
Он напомиње да чак када би се око тога сви у Бриселу сложили, није извесно да би све државе-чланице ЕУ то и прихватиле, јер је у неким потребно да одлука буде донета тек после одржаног референдума.
И Меркелова би да мења
Наш саговорник додуше напомиње да је пре месец-два немачка канцеларка Ангела Меркел, која се протеклих година противила било каквим променама оснивачких уговора баш због тога што је то компликован посао, први пут јасно рекла да би ипак требало покренути те промене како би ЕУ постала функционалнија.
То се, како каже, посебно односи на спољну политику ЕУ која се често заснива на реторици, а мање на акцији, баш због неслоге и различитих интереса држава-чланица.
„Мислим да је то све на дугом штапу, будући да ће те промене морати да буду у неком пакету. Оне се неће тицати само спољне политике, већ уопште функционисања ЕУ и то ће бити дуг процес прилагођавања ставова између 27 чланица“, сматра Радичевић.
Избори у Француској нису на страни Немаца
На питање како Француска која заједно са Немачком представља мотор Европске уније гледа на изјаву Маса, он прво напомиње да су обе државе у лагодној ситуацији, све и да се приликом одлучивања успостави систем квалификоване већине. У том случају се не рачуна само број држава-чланица ЕУ које су за нешто гласале, већ и њихова величина, односно број становника, па тако могу врло лако да оборе одлуку која им није по вољи, објашњава дописник из Немачке.
Он, ипак, сматра да свако питање треба сагледати и у контексту унутрашње политике држава-чланица.
„Нисам сигуран да ће француски председник Емануел Макрон инсистирати на томе у наредном периоду, будући да њему следеће године долазе председнички избори и да то неко веће пребацивање овлашћења на ЕУ сасвим сигурно неће бити превише популарно за Французе, који ће практично бирати између њега и Марин ле Пен“, напомиње Радичевић.
Он подсећа да су на претходним парламентарним изборима у Француској кандидати имали, рекло би се, чак евроскептични став, нарочито по питању проширења ЕУ. Уз то, предстоје и избори и промене у Немачкој. То могућност одустајања од консензуса и вета у спољној политици ЕУ додатно чини сасвим неизвесном.