Одлазак Бранка Гаврића: Европи је понудио „Пакет аранжман“ и позвао је да истражи овај део света

„Бранка сам упознао крајем седамдесетих година када је радио у ’Студенту’. У то време, обојица смо били почетници у причи која нам је после обележила живот. Увек је деловало да је много старији од мене, а заправо је био само годину дана старији. Био је пријемчив, а озбиљан и професионалан. То су неке од особина које су и касније у његовом животу биле пресудне. Имао је веома јасан и препознатљив рукопис, а није се претворио у некога ко расипа свој таленат. Прва асоцијација на његов рад је управо плакат за Омладинску радну акцију 1981. године где је нацртао Владу Дивљана као Супермена са позадином која и дан данас делује модерно и атрактивно“, каже за Спутњик Петар Јањатовић, Гаврићев колега и пријатељ.

Каријеру графичког дизајнера Бранко Гаврић започео је у „Студенту“ и „Омладинским новинама“, а касније у „Џубоксу“ у време рађања нове генерације дизајнера, фотографа и појаве новог стрипа. Студирао је архитектуру, а као самоуки дизајнер, радио је илустрације текстова и дуплерице са портретима музичара у ер брашу.

„То су ми била врата у музички свет“, говорио је својевремено Гаврић.

Музичари, илустратори и стрип цртачи, крајем седамдестих и почетком осамдесетих дружили су се, а највише на релацији Београд-Загреб. Носио их је „нови талас“ у свему, музици, стрипу, фотографији. Сви су били у стању „овер драјва“, учили једни од других и међусобно се инспирисали.

„Гилета сам знао од раније, а ’Идоле’ још од пројекта ’Дечаци’ који је смислио Драган Папић. Па смо тако 1980. године правили један фото-стрип чији су аутори били Папић и Шапер. Звао се ’Когито ерго сум’ и био је објављен у ’Видицима’. У њему сам био зли посластичар који своје муштерије трује сладоледом“, присећао се Гаврић у недавном разговору за Спутњик.

„Он јесте био човек који није имао особину ових времена тзв. саморекламерства и гурања у први план. Сад када се обележава четрдесет година Пакет аранжмана јавност је први пут сазнала да је он радио тај омот, да је он дао назив плочи и да је на неки начин био гуру целог тог догађаја. Притом, он је био коју годину старији од свих актера ’Пакет аранжмана’, а некако је деловао покровитељски, као да им је био отац а не колега дизајнер на истом пројекту“, сећа се Јањатовић.

Бранко је објединио три бенда у „пакет“, а анажман је био уједно позив Европи да истражи овај део света, који се не крије иза „гвоздене завесе“ већ пршти од нове енергије. Наш сирови, прљави социјализам обједињен у насловној фотографији Београђанке, раду Милинка Стефановића, постао је атрактивна туристичка дестинација уз поруку „Поздрав из Београда“.

После „Пакет аранжмана“ Бранко Гаврић радио је омоте албума Оргазма „Како бубањ каже“, Елвиса Џеја Куртовића, Слађане Милошевић, Корнелија Ковача, необјављени Бајагин албум „Фрка“, али и за Микија Јевремовића, Идексе…

Године 1984. са Владим Дивљаном и Буцом Поповићем који је тада био новинар ’Џубокса’ путовао је у Њујорк, код Џоија Рамона.

Са осмехом се сећао времена када су четкице и боје морали да набављају у иностранству, али им зато идеја није мањкало. Говорио је да је најпоноснији на илустрацију плаката за Омладинске радне акције ’81. на којем Влада ДИвљан цепа акцијашку униформу, а испод ње има костим Супермена. Као почетник дизајнер добио је прву награду на међународном конкурсу за логотип Генекса, а касније и Комерцијалне банке.

Пре четири године радио је плакат за представу Милене Марковић „Деца радости“ о генерацији „Пакета“, њиховим узлетима и падовима. На сценографији је био представљен омот плоче као трајно сећање на нестала места и људе.