Најзначајније битке Карађорђевих јунака
У приземљу Конака, након уводног описа положаја и начина живота Срба и другог немуслиманског становништва у Османском царству, приказан је Први српски устанак, као и догађаји и међународне околности које су му претходиле, саопштено је из Историјског музеја Србије.
У овом делу су представљене најзначајније битке Карађорђевих јунака: победе на Мишару и Делиграду, ослобођење Београда 1806. године, битке на Чегру, Варварину и Лозници, али и однос великих сила према устанку и његов слом.
Стварање модерне српске државе
Спрат Конака је посвећен догађајима Другог српског устанка и предводнику устаника Милошу Обреновићу, творцу модерне српске државе, његовом учвршћивању на власти, добијању аутономије и сукобима с уставобранитељском опозицијом.
Портрет кнеза Милоша, Јозеф Грандауер
© Историјски музеј Србије
У просторијама на спрату су такође представљени Милошева супруга кнегиња Љубица и владарски наследници из династије: кнез Михаило, краљ Милан и краљ Александар Обреновић, након чијег убиства 1903. у Мајском преврату, ова важна династија силази с историјске сцене.
На спрату се налази оријентална соба за разговор и одмор, такозвана Диванхана, и рекнструкција првобитног ентеријера собе кнеза Милоша Обреновића.
Од оружја знаменитих српских устаника до ремек-дела српских уметника
Стална поставка пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Танаска Рајића, Поп Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других.
Детаљ са нове сталне поставке у Конаку кнеза Милоша
© Историјски музеј Србије
Међу њима се издвајају издвајају Карађорђева застава и изванредни примерци његовог личног наоружања и опреме, у коју спадају јатаган белосапац, пиштољ кремељак, леденица, фишеклија с приказима Светог Ђорђа и Светог Димитрија, као и долама кнеза Милоша и одећа кнеза Михаила Обреновића у којој је убијен у атентату у Кошутњаку 1868. године.
Поставку употпуњују оригинална платна познатих сликара попут Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера.
Топчидерски парк – омиљено излетиште некадашњег Београда
Конак је подигао кнез Милош 1831. године у Топчидеру, тадашњој периферији Београда. По својој структури, неокласицистичким елементима на фасадама и унутрашњој декорацији у стилу „турског барока”, грађевина спада у репрезентативне резиденције какве су се у то време подизале широм Османског царства.
Типично за богате приватне резиденције, и Конак кнеза Милоша је главном фасадом окренут ка врту, односно Топчидерском парку, који, као први плански уређен парк у Србији, у другој половини 19. века постаје омиљено београдско излетиште.
Конак кнеза Милоша у Топчидеру
© Историјски музеј Србије
Испред Конака, заштићеног културног добра од изузетног значаја, налази се чувено стабло платана, споменик природе, које је засађено у време Обреновића. Стабло платана, по лепоти и димензијама спада међу најлепша и највећа у Европи и представља један од најзначајнијих историјских и хортикултурних споменика Београда.
Нову сталну поставку ће сутра у 11.00 сати, након уводних речи директорке Историјског музеја Србије Душице Бојић и научног саветника у Историјском институту Радомира Ј. Поповића, отворити саветник за културу председника Србије Дејан Савић.
Аутори изложбе су Владимир Мереник, Катарина Марковић и Драгана Видовић.