Чекању је дошао крај! Европско првенство ће после пуних пет година, уместо предвиђених четири због хаоса који је широм планете изазвао вирус корона, бити одржано у 11 градова.
Радују се томе сви они који воле спорт и фудбал, то је наравно случај и са бившим нападачем Ливерпула, Андерлехта, Стандарда, Локомотиве Москва, Шахтјора – Миланом Ланетом Јовановићем.
Лане, који је рођен у Бајиној Башти, није током пребогате каријере успео да заигра са Србијом на Европском првенству, али ће зато златним словима остати упамћено да је његов гол пресудио Немцима на Светском првенству у Јужној Африци 2010. године.
У опширном интервјуу за Спутњик спорт дан уочи старта Европског првенства, Јовановић, познат по бритким коментарима, детаљно је објаснио због чега ће његово срце куцати за „Зборнају команду“, неизбежна тема били су провокациони украјински дресови које је УЕФА на крају кориговала, а било је говора и о сукобу унутар репрезентације Хрватске између селектора и играча.
За кога ћете навијати када већ нема Србије на Евро?
– За Русију ћу навијати. Како год, на крају се увек вратимо њима. За Русију и Белгију. За Белгију зато што сам се тамо фудбалски афирмисао и нигде се нисам лепше осећао.
Да ли постоји неки посебан разлог због којег навијате за Русе, као да сте хтели још нешто да додате?
– Када на крају све саберемо и одузмемо, некад смо склони да брзо заборавимо, да релативизујемо ствари. Последња седница Савета безбедности Уједињених нација, оголи нама Србима истину, нажалост. Оголи да смо ми ипак овде 'мали Руси' у перцепцији Запада и да су сви против нас. Да једва чекају да нас киње и нагазе. Играо сам у Западној Европи где сам био испоштован као професионалац, али не могу да се отмем утиску да да су нам Руси најближи. Не само због тих духовних веза, већ у последње време откад су и мало ојачали, показују да су на нашој страни, држе неку равнотежу. Све и да није тако, опет бих рефлексно навијао за Русију.
Утакмицом Италија – Турска у Риму, у петак од 21 час стартује ЕП, како вам се чине „азури“ и да ли их видите у реду фаворита за освајање?
– Италија делује компактно, нису посебно атрактивни, али су такмичарски настројени, онако традиционално италијански. Гледао сам да су добили Чехе 4:0 на једној од последњих провера, а није лако никога победити толиком разликом. Значи да они имају тај офанзивни потенцијал, дефанзивно добро стоје, тешко им је направити неку шансу. Италија никада није нешто атрактивна, али увек дође далеко. Не видим их у првом реду фаворита.
Кога, ако не Италијане, видите у том првом реду?
– Немају звезду, појединца који одскаче, али им је предност тај тимски дух. Не сврставам их у ред екстра фаворита, мислим да су Шпанија, Португалија, Француска, Белгија далеко испред. Можда чак и Холандија, имају потенцијал. Видећемо...
Узмите у обзир да играју у Риму против Турака, три бода би им и те како значила на старту...
– Сигурно, кажем опет, не искључујем могућност да догурају далеко, јер пролаз може да се обезбеди на разне начине, не мора увек да се доминира. Сетимо се само Грчке која је освојила Европско првенство 2004. године у Португалији као тотални аутсајдер. Из једне дисциплиноване одбране, компактне и надахнуте екипе стигли су до крова Европе. Фудбал је магична игра зато што је непредвидив, зато што улога фаворита остаје на на папиру и она увек мора да се потврди на терену, а некада нису квалитет и потенцијал пресудни, него околности и надахнуће. Ето, замислите да Турци победе, онда никоме не би после било лако против њих.
Један од дербија првог кола свакако је двобој Хрватске и Енглеске. Хрвати као вицепрваци света не делују убедљиво, што се видело у поразу од Белгије. Колико ви очекујете од њих?
– Хрвати су ми после Светског првенства у Русији неубедљиви. Њихови најбољи играчи нису у зениту у топ форми, једино је ту Иван Перишић константан. Он је у последњој деценији уз Луку Модрића и Ивана Ракитића најбољи играч. Фудбал гледам прагматично, он је статистички највише дао, не постоји велика репрезентацији којој није дао гол. Кажем, гледао сам их и нису ме импресионирали. Имали су у Русији доста среће да дођу до финала, двапут су прошли на пенале, немојмо то заборавити.
На све се надовезао се сукоб Златка Далића и нападача Андреја Крамарића, који је рекао да и „сеоске бабе“ знају његову позицију, док селектор предност даје Бруну Петковићу, Иван Ракитић је разочаран што није позван, иако се опростио прошле године, колико то може да се одрази на екипу?
– Нисам испратио детаљно, али оно што јесте увек проблем који може изненадно да букне је атмосфера, као и сујета. Играчи су данас ситуирани и размажени, очекују да им се ласка. Замислите када један Златко Далић, који је други на свету, мора некоме нешто да објашњава? Ту је проблем новац, богатство које играчи врло млади стекну и онда дају себи пуно за право. Размажени су, очекују пуно, има доста сујете и не прихватају неки ауторитет.
Може ли то Хрватима да се обије о главу?
– Није добро, сигурно да није добро.
Група Ф дефинитивно ће бити најузбудљивија јер се у њој налазе Немци, Португалци, Французи и Мађари. Дидије Дешан има озбиљну екипу, прваке света појачане повратником Каримом Бенземом, како њих видите, који су им домети?
– Сврставам их у ред фаворита, као и Португалце, Шпанце. Белгија је моја друга земља, и њих видим да могу далеко. Имају потенцијал, пре свега офанзивни, као и у везном реду. Имају страшан потенцијал. Имају тренутно најбољег шпица на свету.
Мислите на Ромелуа Лукакуа који је с Интером постао првак Италије, а био је и најбољи стрелац Серије А?
– Тако је. Лукаку је одиграо сезону живота, нешто изванредно. Опет кажем, имају страшне опције у нападу. Можда им је мали дефицит лоша форма Едена Азара јер је имао лошу сезону у Реалу, ту су и повреде. Еден је играч који је тој репрезентацији био главни на прошлом Мундијалу.
Сигурно сте видели провокативне дресове Украјине који на грудима имају уцртану територију Крима, како то коментаришете?
– Човек сам који не воли екстремне и радикалне ситуације. Знате, сад улазимо у једну тему која је дубока. Ја бих био најсрећнији да нигде нема рата, да нема неспоразума, да се оружје 'истопи'. А посебно та коб малих разлика.
На које разлике тачно мислите, будите прецизнији?
– Мислим на те никакве разлике, као што су две Кореје, као што су Јапан и Кина, као што су Хрвати и Срби на нашим балканским просторима. Сада Русија и Украјина, то је један народ. Русија је кренула из Кијева, кијевска Русија је била. И сада су они толико антагонизовани и поларизовани да имају 10.000 жртава истог народа. Живео сам и у Украјини, и у Русији, то је моја компаративна предност. Не волим провокације. Русија је у прошлости била драконски кажњавана, видећемо како ће проћи Украјинци због тога са дресовима, закључио је Јовановић.
И заиста, иако је тема била фудбалска, а фокус на Европском првенству, Лане је показао да жестоко искаче из шаблона везаних за фудбалере, његове сфере интересовања и познавање историје, далеко су од просечног, не само фудбалера, већ и човека. Што не чуди, с обзиром на то да је играо од Русије до Енглеске и да је упознао бројне културе, а као човек са чврстим ставом, вероватно би се одлично снашао и у политици.
Ипак, манимо се политике, бар на кратко... Бар ових месец дана (од 11. јуна до 11. јула) када ће сав фокус бити на лопти која ће се котрљати у 11 земаља, а само једна репрезентација на крају ће се попети на кров Европе.
Бивши репрезентативац Раде Богдановић је у емисији „Миљанов корнер“ анализирао Европско првенство у себи својственом стилу.