Он каже да појава шкорпија у Београду није ништа ново јер се, мање-више сваке године пријављују случајеви присуства ових бескичмењака у престоници, најчешће у пролеће, када је влажност повећана.
„Може се рећи да је у питању уобичајена појава и да не треба да постоји бојазан суграђана због њиховог присуства. Мање је позната чињеница да се у становима могу срести и псеудошкорпије, блиски сродници шкорпија, али се нико не узрујава због њих јер су доста ситније од шкорпија и немају отровну бодљу на крају тела“, објашњава професор Ћурчић.
Како каже, шкорпије у нашој земљи углавном се срећу у шумама, одговарају им повећана влажност и засенчена станишта и углавном су ноћне животиње.
Где их има у Београду
Према речима др Ћурчића Врачар и Дорћол нису једини делови града у коме се ови бескичмењаци могу срести.
„До сада су углавном шкорпије уочавали грађани који живе на општини Врачар, већином они који имају породичне куће са двориштем, где постоје повољни услови за живот шкорпија. Има их на Кошутњаку, Топчидеру, Калемегдану, Авали, као и у већим градским парковима, тако да је већа шанса да их сретнемо баш на тим локалитетима или у њиховом окружењу“, каже професор.
Објашњава да их на тим местима можемо наћи испод камења, трулих пањева, у стељи, као и у разним пукотинама, односно да се шкорпије склањају од светлости, тако да им због тога више одговара да пре населе подруме кућа него станове. Међутим, како др Ћурчић наводи оне су предатори инсеката и других бескичмењака, нарочито неких штетних врста, тако да се може рећи да је реч о животињама које имају одређен значај за човека.
„Уколико суграђани уоче шкорпију у парку, дворишту или шуми, не треба да је дирају, тј. треба да је пусте да слободне оде. Као што сам напоменуо, у питању су корисне животиње, које имају значајну улогу у ланцима исхране у бројним стаништима, нарочито шумским. На крају тела шкорпије имају отровну бодљу, којом убадају и паралишу свој плен, тако да није препоручљиво да се хватају голом руком“, каже др Срећко Ћурчић.
Пожељне у подрумима
Додаје да у случају да се уоче у подруму, нема разлога да их дирамо, нити треба да нас брине њихово присуство већ да су ту чак и пожељне, јер могу да регулишу бројност штетних инсеката који ту живе.
„Шкорпије могу доспети у станове кроз пукотине у поду или зиду или кроз отворен прозор. Уколико се уоче појединачни примерци у становима, могу се уз помоћ стручног лица ухватити и вратити у њихово природно станиште. Ретки су случајеви када је бројнија популација шкорпија примећена у стану. У таквим случајевима боље је да се суграђани обрате стручним службама за помоћ“, напомиње професор.
Отров шкорпије
Да ли су и колико су ове наше „београдске шкорпије“ опасне?
„Шкорпије из тропских подручја су опасне јер поседују отров који је токсичан за човека. Наше врсте су релативно ситне и њихов отров може наудити само њиховом плену. Такође, њихова количина отрова је неколико пута мања у односу на тропске форме, тако да човек не би требало да има веће здравствене проблеме осим бола на месту убода. Тај бол није нимало већи у односу на бол коју изазива убод пчеле или осе. Код појединих особа се могу јавити алергијске реакције, али то је редак случај. Попут убода пчеле или осе, на месту убода се могу јавити локално црвенило и оток. У том случају, пожељно је на место убода ставити лед. Уколико дође до израженије локалне или системске алергијске реакције, треба се за помоћ обратити лекару“ закључује др Ћурчић, преноси Блиц.