Ђукановић је на Tвитеру објавио да је ту иницијативу добио од Била Браудера, покретача глобалне акције за увођење Закона Магнитског и да ће у њој учествовати "са задовољством и у складу са уставним овлашћењима и политичким ауторитетом".
"Идеја и начин борбе да се сачува успомена на господина Магнитског, а нарочито на вредности које је он заступао, веома су блиски Црној Гори и мени лично и ми их у потпуности делимо", навео је Ђукановић.
Закон Магнитског усвојен је у Сједињеним Америчким Државама 2012. године. Закон је првобитно успостављао личне санкције држављанима Русије који, према мишљењу америчких власти, крше људска права. Руске власти су више пута саопштавале да је недопустива политизација случаја смрти адвоката Сергеја Магнитског.
Касније је документ добио статус глобалног закона, што значи да се санкције могу уводити против свих земаља чији грађани, према мишљењу САД, крше људска права.
Од првог Закона Магнитског, усвојеног у САД, такав закон донет је још у осам држава и територија, међу којима су и Канада, Велика Британија и балтичке земље, као и на нивоу ЕУ.
Подсетимо, запослени у великом инвестиционом фонду „Hermitage Capital Management“ Сергеј Магнитски био је оптужен за утају пореза и 2009. године умро у затвору од срчаног удара. Његов пословни партнер, шеф те фондације Вилијам Браудер, који је такође био оптужен за утају пореза у Русији и осуђен у одсуству на девет година затвора, окривио је за смрт ревизора групу руских званичника. Наводно Магнитски није бежао од плаћања пореза, већ је сам открио преварантску шему због које је и убијен.
У великој мери захваљујући лобирању Браудера у Сједињеним Америчким Државама и усвојен је „Закон Магнитски“, први у савременој историји америчких санкција против Русије.