Да се разумемо, Срби воле фудбал, али нас је репрезентација по ко зна који пут разочарала. Иста она у коју се кунемо деценијама, а већ пуне две нисмо отишли на Европско првенство, док ће нека Шкотска рецимо бити тамо јер нас је поразила усред Београда на Маракани.
Да се не лажемо, боље и нисмо заслужили!
Али, то одавно није тема. Преживели смо тај шамар у финалу баража и онај промашен пенал Митровића, а сада смо примили нови.
Јер, сви они којима је најважнија споредна ствар на свету заиста најважнија - да уз 'ладно пиво, чипс и кокице гледају врхунски фудбал, немају ту могућност!
Од кукања нема вајде, више од пола Србије мораће да импровизује. Бар у томе смо мајстори. Не зато што волимо, него смо осуђени на тако нешто добар део живота. Ал смо бар и у најтежим временима и епохама – гледали фуцу.
Ипак, откако пратим фудбал, готово три деценије и Светског првенства у Италији 1990. године на којем смо учествовали као Југославија, први пут ћу морати да се сналазим и за гледање фудбала на Евро 2020.
А они који немају код кога да оду (као ја код зета који има поменутог кабловског оператера), мораће због отварања ЕП и двобоја Италије и Турске, да се баце у потрагу за слободним шанком или ваљаним стримом на интернету.
Уместо да Срби, који су у прошлости дизали кредите да купе што већи ТВ пред велике турнире, као сав нормалан свет гледају Европско првенство крај малих-великих екрана, и да им оно буде доступно на Јавном сервису који, гле чуда плаћају 300 динара месечно уз рачун за струју, заузврат су добили 47. пут репризу чувене серије „Породично благо“. И тако многи данас имају све веће дијагонале екрана и све већи број канала, али фудбалског првенства - нигде.
Е, то је наша сурова реалност.
И добар део Србије који у својим домовима има МТС кабловску такође неће моћи да гледа, јер само СББ и канал Нова С имају тај луксуз да преносе директно утакмице Европског првенства.
Просечном Србину дошли су главе ти сукоби кабловских оператера, борбе за националну фреквенцију и монопол на тржишту, који траје већ годинама.
Јер, да бисте у Србији гледали фудбал, морате да имате најмање два кабловска оператера и да им плаћате месечну накнаду за то, док вас за РТС нико и не пита. То морате, па морате да плаћате уз рачун за струју. Као што сваки дан морате да купите хлеб, или карту за превоз.
То је оних 300 динара, за којих уместо, да у земљи од преко шест милиона становника, можете на Јавном сервису да гледате Евро, ви сте принуђени на бесомучне репризе домаћих серија.
Још горе и теже би било да су се „орлови“ којим чудом пласирали на завршни Континентални турнир, па да поново мора да се стримује и да се јурца код родбине и у кафане да би се гледао толико вољени нациноални тим.
Овако, преживели смо некако јер смо у дану када почиње Европско првенство, само у подневном термину морали да пратимо путем интернета и разноразних лоших стримова, пораз Србије од Јапана у пријатељском мечу на традиционалном Кирин купу.
И јасно је да се у догледно време ништа неће променити, решити, па нам преостаје да бар на овај начин искажемо револт због тога што просечан Србин нема где да гледа Европско првенство које је због вируса корона одложено прошле године, баш као и Олимпијске игре.
Овако, сналазите се како знате и умете. То што код куће имате нову најпаметнију верзију телевизора, ако немате канал Нова С, неће вам помоћи. Зато, трк код комшије, брата, кума, зета... Однесите хладно пиво, и чипс, биће вам то идеална улазница да пратите уживо најважнију споредну ствар на свету, а коштаће вас мање од оних 300 динара које плаћате РТС да бисте гледали Златка и Миксера који су изгубили коверат пун новца јер су их „опљачкали“ лажни просјаци.
Овде је по среди далеко већа крађа, само за њу по добром старом обичају нико неће одговарати. Крађа права да народ гледа тренутно најзначајнији спортски догађај на свету.
Само не знамо како да се снађу деца која неће моћи да виде спортске идоле и да се угледају на њих.
Можда је најбоље да пребаце канал на неки ријалити. Коме још треба фудбал.
Бивши репрезентативац Раде Богдановић је у емисији „Миљанов корнер“ анализирао Европско првенство у себи својственом стилу.