Парк Ла Гранж на коме се налази истоимена вила представља историјски споменик. На овом месту откривени су трагови људског присуства још из периода неолита. Два менхира која стоје на странама могу се видети у горњем делу парка, у близини рушевина виле римског званичника Тита Фронта. У 18. веку пољопривредно подручје добило је име Ла Гранж, а власници, породица Лален, изградила је имање 1768. године и посадила француски врт.
Подизање ограде око Виле Ла Гранж у Женеви, где ће се одржати састанак председника Русије и САД, Владимира Путина и Џозефа Бајдена
© AP Photo / Martial Trezzini
Након Лаленових, имање је дошло у посед породице Фавр, која је преобразила кућу и парк, а посебно изградњом монументалног улаза са лавовима, видиковца, стаклене баште, а 1821. године чувене библиотеке, у којој се још увек чува престижна колекција књига Гијома Фавра од око 15 хиљада примерака.
Библиотека у вили Ла Гранж у Женеви
© AP Photo / Martial Trezzini
Имање је 1917. године завештао Вилијам Фавр граду Женеви. Годину дана касније, завештао је и библиотеку Ла Гранж којом од тада управља Женевска библиотека.
Најчувенији званични пријем одржан у вили Ла Гранж била је церемонија потписивања Прве женевске конвенције. Ова конвенција регулисала је положај болесних и рањених учесника рата током борбених дејстава и пружање помоћи. Потписивање је извршено 1864. године. Од тада унутар ових зидова није се догодило ниједан значајан догађај. Управо због тога је за састанак Путина и Бајдена вила и одабрана, пише лист „Комерсант“.
„У Женеви има много места на којима се налази много врста различите опреме која, на пример, пригушује вибрације стакла тако да не можете да чујете шта се унутра говори. У Женеви је све организовано тако да се преговори одвијају без знатижељних ушију, а смисао вечере је демонстрирање отворености позиције, отворености једних према другима. За то је било потребно место где нема никакве опреме. А кућа-музеј, која никада није коришћена за такве преговоре, била је савршен избор“, објаснила је чланица Асоцијације руских туристичких водича и преводилаца Швајцарске Елена Камушкина.
У вили ће вероватно бити одржан састанак у „неформалном“ формату, након затворених преговора у једном од женевских хотела. Целе недеље око хотела „Интер континентал“ пролазе оклопна возила са антенама и специјалном техником.
Предстојећи преговори Путина и Бајдена већ се упоређују са састанком Михаила Горбачова и Роналда Регана. Пре 35 година председници Совјетског Савеза и САД такође су одржали самит у Женеви. Они су разговарали о нуклеарном разоружању. После овог састанка, Реган је Горбачова назвао „тврдоглавим бољшевиком“, а руски лидер свог противника „диносаурусом“.
Ипак, саговорници су се један другом допали, па су се увек присећали овог првог сусрета на обали Женевског језера. Упркос затегнутим односима између СССР-а и Сједињених Америчких Држава, Горбачов и Реган успоставили су пријатељске личне односе, много се шалили и често се међусобно зачикавали.
Историчари женевски састанак двојице лидера у новембру 1985. године називају кључним кораком ка окончању Хладног рата. Савремени политиколози се надају да ће нова генерација политичара – Владимир Путин и Џо Бајден – успети да ублаже потешкоће данашњих односа.
Прочитајте још: