Бајићев јунак, полицијски инспектор Никола Лиман налази се пред највећим изазовом у каријери, истражује смрт „плавокосе лепотице, бивше жене озлоглашеног тајкуна“ док са свих страна расте притисак да се случај што пре разреши, по цену да се погазе правда и истина.
У причи пуној неочекиваних обрта, Лиман не пристаје на компромисе и иде до краја у борби за правду и истину. Иако недавно објављен, „Смрт у ружичастом“ дочекан је хвалоспевима и критике и публике. Према оцени Горана Скробоње, кад је реч о трилерима, „Скандинавци имају Несбеа, а ми Бајића“.
Спрега мафије, политике и тајкуна – није све тако црно
Инспектора Николу Лимана пореде са Харијем Хулеом, главним јунаком чувеног норвешког писца криминалистичких романа Јуа Несбеа. Бајић за „Орбиту културе“ каже да се између Лимана и Хулеа могу извући неке паралеле, али да му је јако драго што су читаоци приметили колико су различити.
Иако су кулисе „Смрти у ружичастом“ транзициона Србија и Београд, са спрегом политике, мафије, тајкуна и спонзоруша, уз терцирање таблоидних медија, та слика није тако црна као у већини наших филмова, серија и књига које се баве транзицијом на српски начин.
„Све зависи колико писац жели да буде мрачан. Не презам да покажем мрачно људско лице, али не претерујем у томе. Не волим да све буде црно, волим мало светлости. Могло је то много црње и мрачније али нисам хтео да превише оптерећујем људе јер већ знамо где живимо, тако да сам пунктирао неке тачке које су мање-више познате свима али сам их модификовао и прилагодио жанровској матрици и свом сензибилитету“, каже Бајић.
Додаје да „Смрт у ружичастом“ има елемената који се могу назвати критиком друштва, али његова идеја је да, пре свега, читаоци уживају у роману, да буде узбудљив, да их тера на даље читање, да размишљају о мистерији, слично као што је некад Агата Кристи радила.
„Желео сам да напишем роман који неће бежати од стварности али који ће бити забаван, да читалац уживати док га чита, а не да му буде мука или да падне у већу депресију“.
И најбољи човек има „жуту минуту“
Ни ликови у роману нису осликани црно-белом техником. Бајић каже да је криминалистичку причу прилагодио нашем окружењу и да је „Смрт у „Ружичастом“ београдска прича и да се нада да се београдски дух осећа у роману.
Ђорђе Бајић
© Sputnik / Владимир Судар
„Приказујем наше карактере не да бих неког осуђивао или критиковао, напротив, чак се надам да већина мојих ликова ако има мрачну, има и ону другу страну. Не волим ликове који су потпуно из црног или потпуно белог изливени. То не постоји ни у окружењу. И најбољи човек има неку своју 'жуту минуту'“.
Желео је да изнијансира те ликове и драго му је да је успео у томе, пошто му се читаоци јављају и кажу да им се допада приступ ликовима.
Развојни пут инспектора Лимана
Инспектор Лиман јунак је сва три Бајићева криминалистичка романа. У првом, „Жута кабаница“, није био главни лик, али док је писао роман, допао му се и „као да се отео контроли“. Тражио је више простора за себе и добио је, више него што је било планирано.
У следећем роману „Једно ђубре мање“, Лиман је преузео центар позорнице, а томе су кумовале и реакције читалаца којима се допао лик. Између претходног и последњег романа, направио је паузу од шест година и у том периоду је размишљао како да постави и утврди серијал и дошао је до закључка да мора да се врати два корака уназад.
„Заправо, био ми је потребан први роман у ком ћу увести Лимана на прави начин. Хронолошки гледано, 'Смрт у ружичастом' је први роман у серијалу“, каже Бајић и додаје да ће се његов нови роман, који ускоро почиње да пише, хронолошки надовезати на „Смрт у ружичастом“.
Прочитајте још: