Наиме, медији преносе да су се лидери САД и Велике Британије, потписивањем новог документа пред самит Г-7 у Енглеској, а који се надовезује на обавезе и тежње зацртане пре 80 година од стране њихових претходника Френклина Д. Рузвелта и Винстона Черчила у Атлантској повељи, обавезали да ће бранити „трајне вредности“ својих земаља од старих и нових изазова.
Медијски трик америчке администрације
Синиша Љепојевић, међутим, каже да у вези са овим догађајем има доста нејасноћа.
„О томе да су они потписали ту нову повељу пишу само амерички медији, док у британским медијима стоји да су се сложили са основним принципима те неке нове платформе односа Америке и Велике Британије, али нигде не стоји и да су је потписали. То ми звучи и логично, с обзиром на то да председник Америке није у званичној државној посети Великој Британији. Он је дошао овде на састанак Групе 7, а када нисте у званичној државној посети, онда није пракса да се потписују било какви документи, а камоли неки документ о савезништву и сарадњи двеју земаља. То је, дакле нејасно. Међутим, таква једна платформа се припрема с обзиром на то да је Британија изашла из Европске уније и да сада њени односи са Америком морају бити формализовани на један другачији начин“, наводи Љепојевић.
Када је реч о ономе што се у тој платформи предвиђа, саговорник Спутњика каже да ту нема ничег новог.
„То је учвршћивање постојеће сарадње, сада допуњено са новим изазовима као што су климатске промене, ова несретна епидемија вируса корона, заједнички наступ у НАТО-у и тако даље. Према томе, ништа ново и како овде кажу коментатори, то је ’кап у океану‘. То потпуно не значи ништа, осим што се медијски са тим манипулише као да је то наставак оне чувене повеље председника Рузвелта и тадашњег председника британске владе Черчила на почетку Другог светског рата. То је више, барем се тако тумачи овде у Британији, један медијски трик америчке администрације, који је у функцији целог политичког пројекта Сједињених Држава да се покаже како се Америка ипак враћа на светску сцену, па тако са Британијом потписује нову повељу“, примећује новинар.
Сенке над повељом
Међутим, како додаје, на ту медијску манипулацију је истовремено пала велика сенка, имајући у виду да је саопштено да је први страни лидер који је позван у Белу кућу немачка канцеларка Ангела Меркел, која 15. јула долази у Вашингтон, а не британски премијер, упркос тој повељи о неком необичном, најближем савезништву.
„Велику сенку на овај догађај такође баца и чињеница да Америка још није пристала на трговински уговор са Великом Британијом, иако је то била велика британска нада после Брегзита. Тог уговора још увек нема, а нејасно је и ово око Северне Ирске, с обзиром на то да Европска унија уцењује Британију око трговинске позиције Северне Ирске, а Бајден је ирског порекла и он генерално подржава ону другу страну. Тако да није то баш тако како се медијски представља, поготово из угла америчких медија, већ је више још један медијски трик који је у интересу амбиције америчке администрације да својој јавности покаже како се Америка враћа на међународну сцену“, категоричан је Љепојевић.
Ништа ново у односима са САД осим — трошкова за Британце
На питање како у том контексту гледа на будуће односе Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, Љепојевић каже да су они одавно дефинисани и да ту неће бити неких великих искорака или промена.
„Британија је део америчког блока, Америка има велике војне снаге овде у Британији и ова земља је везана кроз банке и амерички долар. Дакле, неће бити ничег новог осим, како то кажу британски циници, нових трошкова. На пример, Британија је морала да плати долазак Бајдена осам милиона фунти да би се у Корнволу проширила писта и омогућило слетање председничког авиона“, закључује Синиша Љепојевић.
Атлантска повеља, документ који је потписан 1941, био је смерница за формирање Уједињених нација и НАТО-а, а ова нова повеља се односи на нове изазове кроз изражену тежњу да ће промовисати слободну трговину, људска права и међународни поредак заснован на правилима и супротставити се онима који желе да поткопају савезе и институције две земље.
Нова повеља односи се и на технологију, путовања и многе трговинске везе између САД и Велике Британије, а бави се и климатским променама, сајбер-нападима и мешањем у изборни процес.