И управо тим редоследом за сада иду ствари на Отвореном првенству Француске где је маестрални Новак Ђоковић успео да „сруши“ последњу Рафину неосвојиву тврђаву. Тукао га је на његовом терену, где већина не може да му узме ни сет, а Новак је успео три, оставивши га у „париској прашини од дробљене цигле“.
Ипак, ни пут до апсолутног „краља шљаке“, који има импознатних 13 трофеја на Ролан Гаросу, није био нимало лак. Далеко од тога.
Ђоковић је у осмини финала против жилавог Италијана Лоренца Мусетија, морао да пусти крв у једном лудачком поену, који је на крају у свом стилу и добио. Ипак, страдала је кожа на прсту па је Србину морала на кратко да буде пружена медицинска помоћ.
Идентична прича виђена је и у четвртфиналу, против још једног Италијана - Матеа Беретинија, где се Новак (из)борио са жуљевима. И тада је било мало крви. Уследио је налет емоција, после битне победе, где у појединим тренуцима није успео да заустави сузе.
А, онда литри проливеног зноја да би се „разоружао“ његов највећи ривал Рафаел Надал, и то у полуфиналу Ролан Гароса.
И вредело је, како да није. Крв сузе и зној - за вечност!
Наредна препрека је сјајни Грк Стефанос Циципас, а нема сумње да Ноле има мотива на претек да буде најбољи и да се додатно приближи Надалу и Федереру који имају по 20 Гренд слем трофеја, док је Ђоковић за сада на коти 18.
Ипак, пао је Надал што је била најтежа препрека, Србин и те како зна шта му је потребно да се та бројка колико у недељу поподне или предвече повећа.
А шта успеси Ђоковића представљају за Србе у дијаспори, можете чути из угла Стефана Поповића, момка који је рођен у Аустралији и пратио је Новака од Аустралијан до Србија опена. Испричао нам је како му је Срђан Ђоковић поклонио скупоцену карту у Мелбурну, и шта га је вратило коренима, па сада живи и ради у Србији.
Прочитајте још: