„Перманентно повећање присуства војног контигента Северноатланске алијансе поред граница Савеза Русије и Белорусије и формирање нове механизоване дивизије на пољској територији може приморати белоруско руководство да интензивира процес пријема ’Богомола‘ у службу Оружаних снага Белорусије“, пише руско издање „Војно-индустријски курир“.
Реч је о роботизованом противтенковском систему. Прототип „Богомола“ је демонстриран још 2017. године и учествовао је на неколико парада поводом прославе Дана независности Белорусије, али још увек није почела његова серијска производња.
Да ли ће се ови системи извозити?
Роботи који лете, крећу се по копну и пливају веома су озбиљан светски тренд у развоју војне технике. Посебност савремених роботских средстава је да је њихова производња могућа у малим приватним компанијама.
Потврда томе је позната приватна турска компанија „Бајрактар“, чији се дронови налазе у наоружању многих држава. Пољска је, након потписивања споразума у мају 2021. године приликом посете председника Анджеја Дуде Турској, купила 24 турска дрона. Дронови „Бајрактар“ ТБ2 су, између осталог, своју ефикасност показали током ратних сукоба у Нагорно-Карабаху између Јерменије и Азербејџана 2020. године.
У Белорусији државна компанија „Белспецвњештехника“ ради на развоју система „Богомол“ и планира да их извози у иностранство.
Наравно, белоруски „Богомол“ није уникатан. Сличан њему је и руски мултифункционални борбени роботизовани систем „Уран 9“ који је током 2019. године учествовао у рату у Сирији. Такође, у Европи се ради на сличним системима „Anti-Tank UGV“. Тренутно нису велики трошкови за производњу роботске технике, па је и Белорусија пронашла одређени потенцијал.
Совјетске ракете у служби „Богомолу“
Систем „Богомол“ је гусенична самоходна платформа са електромоторима и дизел-електрогенератором којим се управља на даљину. Систем је скоро нечујан. На платформи је постављен ватрени модул са оптичко-електронском опремом за надзор и противтенковским лансирним ракетама.
„Богомолом“ се може управљати на раздаљини од пет километара. То није велико растојање, али је довољно за борбу против тенкова. Недостатак тако кратког домета је тај што се руковалац може открити системима за електронско извиђање и инфрацрвени надзор и уништити, на пример, фронтовском авијацијом. Међутим, таква удаљеност ће спасити оператера од тенковског напада.
Велики плус је универзалност система која се одликује применом широког спектра противтенковских ракета совјетске и постсовјетске производње: „Фагот“, „Конкурс“, „Метис“. Систем вероватно може да користи и савременије ракете као што су „Корнети“ и друге противтенковске ракете.
Особеност система је што може да погоди велики спектар циљева: тенкове, оклопна возила, хеликоптере и пешадију противника.
Где не прође тенк, проћи ће „Богомол“, али има и недостатке
Што се тиче недостатака, проблем је што онај ко буде управљао овим возилом мора да има одличан преглед околине, да уочи претње и циљеве како би благовремено припремио системе наоружања. Неопходна је и стабилна и максимално затворена линија везе што, додуше, савремени ниво развоја електронске и рачунарске технологије и омогућава.
Остаје да се реши питање преживљавања на бојном пољу, да буде што мање приметан и да му се ојача оклоп како би постао отпоран на типично ватрено оружје. Међутим, ни то није довољно, зато што сваки савремени тенк или хеликоптер може да га уништи, јер чак и да има непробојни оклоп, нема му спаса од топа калибра 30 милиметара.
С обзиром да се ови системи могу олако приметити из ваздуха и то на великим растојањима, они могу бити ефикасни у случају да противник нема подршку авијације. Осим тога, ови системи ће показати своју велику ефикасност у борби против пешадије или на тешко проходним местима, где се не могу користити тенкови.
Робот или апарат на даљинско управљање?
Роботизовани борбени системи почињу да се појављују у оружаним снагама разних држава. Они се могу назвати роботима, али су пре свега апарати којима се управља на даљину. Исто се односи и на летеће и пловеће дронове, јер и њима управљају људи.
Наоружана возила са сопственом вештачком интелигенцијом још увек не постоје, на нашу срећу, баш као што је то приметио и бивши командант копнених снага Пољске Валдемар Скшипчак: „Могуће је да ћемо направити нешто што ће нас у будућности убити.“
Међутим, будућност човечанства није тема овог чланка.
Прочитајте још: