Поготово што Кина на то неће гледати ћутке. На саопштење Г7 која је заседала у Британији, у којима се Пекингу пре свега спочитава кршење људских права у Синђиангу и Хонг Конгу, одмах је реаговала кинеска амбасада у Лондону изразивши „крајње незадовољство и снажан протест“ . Оценивши да је реч о мешању у унутрашње ствари Кине, уз озбиљно кршење основних принципа међународних односа, искривљавањем чињеница Кина је намерно оцрњена, наведено је саопштењу кинеске амбасаде.
Успон Кине се наставља, зато се напади појачавају
На питање како треба да читамо овај рат саопштењима, спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић напомиње да је Кина и даље у силовитом економском успону који траје већ дуги низ година и који ће наставити да иритира пре свега САД, а онда ће се и реторика из Вашингтона пооштравати.
Он за Спутњик напомиње да поједини кинески медији наводе да је то најсистематичнији напад на НР Кину у последњим деценијама и мешање у њене унутрашње ствари, јер се поред Сиђианга, Хонг Конга у саопштењу помињу и Тајван, Источно и Јужно кинеско море, Нови пут свиле.
Неки од медија, и то независни, то чак виде као најжешћи напад на Кину после дешавања на тргу Тјенанмен пре 32 године, који данас многи сматрају првом неуспелом обојеном револуцијом у свету.
Бајден наметнуо своје размишљање Групи седам
„Све то говори да су САД успеле да у значајној мери наметну свој начин размишљања осталим западним партнерима. У саопштењу је готово свако питање које је до сада Вашингтон покретао не само под Бајденовом администрацијом, него и у Трамповој. Сваки од тих америчких напада на Кину поменут је у коминикеу“, каже наш саговорник.
То што је језик саопштења нешто блажи него што га је председник Џо Бајден раније користио, приписује се, како додаје, покушају Вашингтона да обједини ту доста хетерогену групу у односу на Кину.
„Вашингтон може да буде задовољан оним што је постигао. Ипак се ту види напредак у јединству, нарочито када се то упореди са ситуацијом каква је била у време администрације председника Трампа који је водио изолационалистичку политику, уз честе сукобе са Г7“, каже Коркоделовић, али и указује на чињеницу коју не треба занемарити.
Разлике ипак остају
Чак и „Си-Ен-Ен“ пише да постоје озбиљне разлике о томе како наступити према Кини, да су рецимо Немачка и Италија нарочито, али и остали представници ЕУ настојали да то не буде тврдо супротстављање Пекингу.
На конференцији за штампу по завршетку самита ствар је покушао да ублажи француски председник Емануел Макрон, изјавивши да група није непријатељски расположена према тој, како је рекао, економски моћној земљи.
И у Пекингу сматрају да земље западне Европе, упркос идеолошким разликама у односу на Кину, са њом имају и економске односе који нису само конкурентски, већ су и кооперативни. Зато и сматрају, као и поједини западни аналитичари, да ће те разлике Вашингтона и Брисела, односно Берлина, Париза, Рима бити доста тешко превазићи, каже овај спољнополитички коментатор.
Хоће ли победити јастребови
Кина, свакако, нема илузије када је у питању Вашингтон који ће у наредним годинама и деценијама наставити да на сваки начин покуша да сузбије даљи привредни раст Кине и спречи ширење круга земаља са којима она сарађује. Време ће, каже Коркоделовић, показати да ли ће то бити тврда конфронтација, за шта се поједини јастребови у Вашингтону залажу, или ће то бити конкуренција и надметање. У сваком случају, Кина има проблем поготово са централним светским медијима како да исприча ту своју причу, односно, како је то рекао оснивач Алибабе Џек Ма: САД још успевају да боље испричају своју причу, него ми.
Зар је после евидентних кршења људских права, због чега је прошле године Америка и буквално горела данима, на неком званичном скупу или у саопштењу то могао да јој спочита.
Хипокризија која говори о САД
Централни медији на западу су под великим утицајем тамошњих дубоких држава, пре свега у САД и без обзира колико истинитих прича ви изнели, они ће то игнорисати. Ипак, како напомиње Коркоделовић, у слободним медијима јасно стављају до знања да је став САД какав има према Кини у ствари једна велика хипокризија, која говори више о стању у самим Сједињеним Америчким Државама.
У суштини, то је у саопштењу изразила и кинеска амбасада у Лондону, реагујући на саопштење Г7.
„Где је била Г7 да осуди 150 година британског тлачења кинеског становништва у Хонг Конгу током колонијалне управе, када тамошње становништво није имало никаква политичка права, за разлику од данас када их има у складу са кинеским Уставом, будући да је Хонг Конг кинеска територија.“