И ја, и сви око мене. Кроз прсте сам у неверици гледао да ли ће Ериксен померити било који део тела. Свашта ми је пролазило кроз главу, вероватно као и свима. Ма, језиво! Секунде су биле као сати, минути као године...
Капитенска реакција Симона Кјаера, који му је први прискочио у помоћ, окренуо га на бок и био спреман да му да вештачко дисање, гест је за свако дивљење о којем, потпуно заслужено, бруји планета.
Кристијан Ериксен се срушио на терену
© AP Photo / Wolfgang Rattay
„Живи зид“ који су Данци направили око саборца на трави, чиме су показали колико воле и цене своју десетку, такође је за свако поштовање. И заиста, колико год да су сцене са Паркен стадиона биле језиве, реакција свих присутних била је муњевита и професионална. То је спасило живот Кристијану Ериксену, који је тренутно у болници и стање му је стабилно, а детаљним испитивањем биће познато шта се заправо догодило савршеном атлети у најбољим играчким годинама – 29.
Дуго ми је требало да дођем себи, да се опоравим од шока. Безброј пута сам вртео у глави филм оне језиве сцене када један од фудбалских јунака са исколаченим очима непомично лежи на трави, док му се боре за живот.
Када је стигла потврда да је жив и да му је стање стабилно, уследила је невероватна радост, олакшање. Ма, што се мене тиче, Европско првенство могло је да буде и прекинуто, највећа победа је што је Ериксен преживео!
Ипак, нисам престајао да размишљам о томе шта се догоди телу, срцу, мозгу, када један савршено здрав спортиста који пролази најригорозније прегледе тек тако падне као да га је неко нокаутирао.
Страх! Осећај који ме је обузео јер све је више гојазних људи, а почели су да падају спортисти...
Да не бих више разбијао главу, у телефонском именику пронашао сам број Моме Јаковљевића, хирурга и заменика директора КБЦ „Драгиша Мишовић“, који је преко 30 година задужен за здравље кошаркаша Партизана, те је он идеалан саговорник, да одговори на моја бројна питања, шта се догодило у суботу на Паркен стадиону.
„Колапс!“ – ко из топа је поручио др Мома, а онда је, без да сам га питао, објаснио дефиницију поменутог медицинског израза.
„Колапс је слабост, изненадан пад организма и губитак слабости. И углавном иде са синкопом, а синкопа је губитак свести. Он може да буде краткотрајан, док је дужи губитак свести јако озбиљна болест и захтева дужа испитивања.
Логично је да се прво следеће питање односило на потенцијалне факторе који су могли да проузрокују поменути колапс.
„Карактеристика колапса може да буде да је био дехидриран, може да буде да је нека хипогликемија, што не верујем јер они добро једу. Може да буде због васкуларне инсуфицијенције. Срчане слабости, лоши крвни судови. Тог момента, ако је баскуларна инсуфицијенција добила мањи проток крви. Може да се деси и да је имао неку инфекцију, а да није знао, а може да буде и тек тако изненада због плућне емболије, то је већ комплетна ствар. Према томе, ту мора да се уради озбиљан кардиолошки преглед, тест оптерећења, коронарографија срца, снимање крвних судова, главе, мозга, па да се утврди шта је узрок“, објашњава доктор Јаковљевић.
Јасно је да су последице лако могле да буду фаталне да се Ериксен нашао на неком другом месту.
Овако, муњевита реакција лекара уз коришћење дефибрилатора омогућила је да мајстор у копачкама с уздигнутом главом и руком на челу на носилима напусти терен уз аплауз оних 16.000 људи на трибинама који су првобитно занемели док нису видели да показује знаке живота.
„Могле су да буду фаталне последице да се негде другде догодило. Како да не. Непредвидиво је све то. Знате, неко може да колабира, дође себи, па после се испостави да је имао инфаркт, емболију плућа, да је имао неке пратеће друге болести. Али, пошто је он врхунски спортиста, мислим да је у питању оптерећење крвних судова, да нешто са крвотоком није било у реду“, истиче доктор Јаковљевић.
Како је текао петоминутни разговор, тако је растао мој оптимизам у „случају“ Ериксен, и некако је логично било да за крај остане питање, да ли би десетка Данске могла поново да јури за лоптом, као и да ли има кривице у великом број утакмица с којим се сусрећу фудбалери. Поготово у корона сезони, када је по завршетку европских лига, одмах уследило Европско првенство...
„Нема то никакве везе. Па у кошарци Партизан одигра око 60-70 утакмица у сезони, па ништа. Није то напор, ако није имао раније здравствених проблема. То је чисто окретање проблема на другу страну, овде се не ради о томе. И наравно да може да се врати фудбалу, само је потребно прво да се обаве детаљна испитивања мозга, срца и плућа. Знају врло добро на западу како се то ради. Али, ту је и шок. Психолошки шок, велики за њега. Сад ће он да размишља дал ће то поново да му се деси, дал ће смети да потрчи. Најважније је да је остао жив, све је било врхунски што се тиче реакције“, закључио је доктор Мома Јаковљевић.
И заиста, људски живот нема цену и понекад зна да буде кратак. Неретко и ненајављено. Кристијан Ериксен је херој, баш као и Кјаер који му је први помогао, касније је тешио и његову девојку, а те слике обишле су свет.
Оно што је најбитније јесте да је избегнута смрт на терену, јер би то била незапамћена трагедија. Лопта је наставила да се котрља, тражио је то од играча и Кристијан Ериксен из болнице, а његова Данска на крају је, вероватно од шока, поражена минималним резултатом од Финске.
Али, далеко од тога да су изгубили, њихова победа је што им је најбољи фудбалер преживео.