У студији, објављеној почетком јуна у журналу „Nature“, наводи се да унутрашње језгро расте неравномерно, на начин да се нови кристали гвожђа брже формирају на источној у односу на западну страну.
Научници признају да не знају шта је узрок тога и напомињу да би морали да схвате процесе који се одвијају у омотачу језгра како би дали одговор на то питање.
„Сваки слој Земље контролише оно што се налази изнад, а утиче на оно што је испод. Унутрашње језгро лагано смрзава течност спољног језгра, као грудва снега, додајући нове слојеве. Спољно језгро потом хлади омотач језгра који се налази изнад њега, тако да би питање зашто унутрашње језгро расте брже на једној у односу на другу страну могло да буде еквивалент питању зашто је једна страна омотача језгра хладнија од друге“, рекао је Данијел Фрост, сеизмолог са Универзитета у Калифорнији и водећи аутор студије.
Истовремено, научници су открили и да унутрашње језгро наше планете неуједначено губи топлоту што би, како сматрају, могло да објасни другу мистерију — слабљење магнетног поља Земље које штити планету од космичког зрачења и наелектрисаних честица које емитује Сунце.
Прочитајте још: