Компромис је, наводи се, пронађен јуче после подне, након чега је генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг назвао Милановића непосредно пре његовог полетања из Загреба и обојица су се, кажу, сложили „да је сад све изглађено“.
Нацрт НАТО документа на 50 страница спомиње Босну и Херцеговину у једном кратком делу, међу другим земљама, од Белорусије и Украјине до Косова* на које се НАТО позива.
Хрватска је протеклих седмица током усаглашавања нацрта тог документа, који ће бити усвојен на данашњем самиту, сматрала да, кад се већ говори о реформама које су важне за евроатлантски пут БиХ, треба изричито споменути реформу изборног законодавства, као и Дејтонски споразум и са референцом на конститутивне народе у БиХ. Велике земље савезнице имали су на то примедбе и опирале су се тој хрватској идеји, подсећа Вечерњи.
Све то са објашњењем да је то предетаљно, а да такви детаљи не спадају у НАТО-ове документе попут овог. То се све збивало неколико недеља уочи данашњег почетка самита. Зоран Милановић је запретио да неће дати сагласност на завршни документ самита. Изричито се спомиње Дејтонски споразум. Спомиње се и изборна реформа у БиХ, као нужност коју треба договорити и провести. Конститутивни народи се не спомињу, ту је резултат ових преговора у последњи час остао нерешен. Раније је била формулација о добробити грађана, па је Хрватска тражила да се на том месту спомиње добробит конститутивних народа и грађана, а на крају се не спомињу ни грађани ни конститутивни народи.
Прочитајте и: