Таксе на угљен-диоксид ће повећати рачуне за струју

Директор Секретаријата Енегретске заједнице Јанез Копач изјавио је да земље Западног Балкана одлажу увођење тарифа на емисије угљен-диоксида што је дуже могуће, јер су у страху од друштвеног незадовољста које би дошло због раста цене струје.
Sputnik
Европска унија би, према његовим речима, требала да изврши притисак тако што ће тражити земљама да се придруже Систему трговине емисијама ЕУ, док би са друге стране обезбедила финансијске подстицаје за управљање социјалним последицама постепеног укидања угљеника.
"Производња струје у земљама Западног Балкана доста је јефтинија него у Европској унији", рекао је Копач у интервјуу за Еурактив и додао ће се тиме позабавити Механизам за гранично прилагођавање угљеника.
На питање да ли очекује да се таксе на емисије угљен-диоскида примене на земље југоисточе Европе које су чланице Енергетске заједнице, Копач се нада да ће те земље имати посебан статус.
"Надам се да ц́е имати посебан статус, јер су учесници јединственог тржишта ЕУ. А ако се са њима поступа као са трец́им земљама на исти начин као са Русијом, Турском или Мароком, то би могло угрозити читав процес европских интеграција који се одвијао у последњих 15 година", рекао је он.
На питање зашто ове земље нису део ЕТС-а, иако су потписнице Париског споразума, каже да оне то одлажу што је дуже могуће.
Он је додао да је Црна Гора једина која је увела цену за емисије угљеника, али да је то мала земља која нема више од пет учесника на том тржишту.
"Примена цена угљеника дефинитивно ц́е значити раст цена електричне енергије и то је нешто чега се политичари плаше", рекао је Копач. Он је казао да су цене електричне енергије за домац́инства у свим овим постављене знатно испод просека ЕУ.
Копач је навео да 16 термоелектрана у земљама Западног Балакна, које су застареле, производе више штетних материја него 250 термолектрана на угаљ које се налазе на простору Европске уније.
Ипак, рекао је, те електране производе јефтину електричну енергију која обезбеђује приходе влади, рударима и локалном становништву због сложеног система субвенција, преноси портал Нова економија.
Када је у питању угаљ, Копач је навео да су земље са највећим проблемом Србија, Косово и Босна и Херцеговина.
"И Србија и Босна 70 одсто се ослањају на угаљ, а Косово је 95 одсто зависно. Сада су сви потписали Софијску декларацију, што значи да су се обавезали на поступно укидање угља до 2050. године", рекао је Копач.
Копач је рекао и да је Србија једина земља у региону која своју будућност гради на угљу - гради једну нову електрану на угаљ, а обнавља још две.
Прочитајте још:
Коментар