Златни медвед за лаку порнографију: Зашто се насиље лакше прихвата од голотиње

Баксузни крес или луда порнографија

Награђени филм угледног румунског редитеља Радуа Жудеа „Баксузни крес или луда порнографија“ почиње сценом секса, али за њега овај материјал није непристојнији од расизма, антисемитизма у первертираном друштву.

„Надам се да ће овај филм инспирисати дискусију, покренути реакцију, па макар и негативну“, рекао је чувени редитељ Раду Жуде уочи доделе награде у Берлину.

Жири у чијем саставу је била и босанска редитељка Јамила Жбанић истакао је да овај филм носи квалитет трајног уметничког дела.

„На екрану видимо садржај и суштину, ум и тело, вредност и сирово месо садашњег тренутка људског постојања. То је дивљи, паметан и детињаст филм, геометријски правилан, а живописан, непрецизан на најбољи начин. Напада гледаоца, изазива неслагање, али никоме не оставља дистанцу“, наведено је у саопштењу жирија.

Друга фестивалска награда, Гран при жирија, припала је троделној драми „Точак среће и маште“ јапанског уметника Рјусукеа Хамагучија, док је награда жирија Сребрни медвед припала филму „Госпођа Бахман и њен разред“ Марије Шпет.

Награде су уручене у недељу увече, на специјалном летњем издању фестивала приликом којег је публика могла да се дружи са лауреатима и да погледа награђене филмове у биоскопу на отвореном.

Добитници награда 71. Интернационалног филмског фестивала у Берлину Ада Соломон, Раду Жуде, Ријусуке Хамагучи, Марија Шпрет, Денис Нађ, Марен Егерт, Лила Кизлингер и Ибран Асуад.

„Увек сумњам у себе, а када се овако нешто деси, када добијем овако значајну награду о којој одлучују људи из света филма, људи које ценим, на тренутак изгубим сумњу. Тренутно сам на меденом месецу са својом личношћу“, рекао је Жуде који се нада да ће награда инспирисати људе да погледају филм.

Шамар досади и лицемерју

Награђени филм Радуа Жудеа апсурдна је провокација друштва у време пандемије за које је питање да ли ће преживети чак и када болест буде искорењена. То је сатирична парабола о учитељици којој друштво суди након што њен приватни снимак секса постане виралан. Овде се, пре свега, ради о порнографији на ширем плану, од личних афинитета до порно естетике друштвених медија због чега ова апсурдна комедија показује другу страну стварности која и није толико смешна.

На почетку филма упознајемо се са главном јунакињом кроз сцену секса у порно стилу који се наставља на низ агресивних сцена свакодневнице у румунској престоници по којој се крећу и раздражљиви власници продавница, учесници у саобраћају, представници Румунске православне цркве.

„Желео сам да кроз ткиво града покажем вредности заједнице, изглед зграда, културу паркирања, дакле све што говори о систему вредности којима смо окружени“, рекао је Жуде на конференцији за новинаре.

Редитељ Раду Жуде, лауреат Златног медведа за најбољу филм на 71. издању Интернацоналног филмског фестивала у Берлину

Снимљен усред пандемије вируса корона, филм показује готово сваког лика са маском, а гледалац стиче утисак да је вирус којим људи трују своју свакодневицу и окружење деструктиван подједнако као ковид-19. Филм кулминира гротескним судом који чине родитељи средње класе ученика елитне школе у којој главна јунакиња предаје. Као лицемерни представници врлине, они пажљиво проучавају њен снимак пре него што донесу пресуду.

Критичари о филму говоре као о шамару досади, лицемерју, свему ситном и подлом, а подухват Радуа Жудеа да и овога пута створи интелигентан, сатиричан филм сматрају успешним.

„Моје тинејџерско доба у Румунији осамдесетих обележила је мека порнографија филмова на РТЛ-у. Цела моја генерација добро познаје немачке изразе попут ’schnell, ’das ist fantastisch’, због чега ми је награда Интернационалног филмског фестивала у Берлину посебно важна“, духовит је био Жуде приликом уручења признања.

Цензура експлицитних сцена

„Баксузни крес или луда порнографија” је премијеру имао на Специјалном летњем издању Берлинског фестивала, а продуценткиња Ада Соломон признала је да би филм за ширу дистрибуцију морао бити цензурисан због најексплицитнијих сцена.

Добитници Златног медведа за најбољи филм, продуценткиња Ада Соломон, редитељ Раду Жуде и главна глумица Катја Паскариу.

Раду Жуде је рођен 1977. године у Букурешту. Каријеру је започео као помоћник режије, пре него што је снимио свој кратки филм „Лампа за шешир“ 2006. године који важи за најнаграђиванији кратки филм у историји румунске кинематографије. Његов дугометражни деби, „Најсрећнија девојка на свету“, привукао је светску пажњу. Са филмом „Аферим“ који приказује балканске државе тридесетих година 19. века освојио је Сребрног медведа на фестивалу у Берлину 2015. године.