Самит председника Русије Владимира Путина и америчког лидера Џозефа Бајдена у Женеви је трајао четири и по сата, укључујући и паузу између првог и другог дела. Први део састанка у ужем формату, у којем су поред председника присуствовали шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и амерички државни секретар Ентони Блинкен, завршен је након два сата, после чега је одржан и састанак у ширем формату, који је трајао један и по сат.
Демонстрација застава
Руски политиколог Александар Шпунт рекао је за Спутњик да су обе стране биле прилично опрезне у прогнозама пре састанка и нико није имао нека посебна очекивања јер, како је нагласио, ако на таквим састанцима долази до изненађења, то значи да је нешто пошло по злу.
„Овде је важна сама чињеница да се састанак одржао — то је главни резултат. Дијалог генерално никада није обустављен на нивоу експерата, војних и дипломатских канала, као и по питању царине. У Женеви се догодило оно што морнари називају демонстрацијом заставе. Ово је симболичан сусрет који није одржан само ради протокола, него има и одређени смисао. Пре свега, усмерен је на треће стране: ово је најава почетка тражења заједничких додирних тачака између Русије и Сједињених Држава. Имајте на уму да се код других земаља које су са становишта Сједињених Држава њихови стратешки непријатељи, на пример Северна Кореја, овакви сусрети уопште не одвијају. Док су са Ираном они крајње опрезни“, истакао је Шпунт.
Економиста Владимир Батјук са Института за САД и Канаду Руске академије наука оценио је да је чињеница да ће се амбасадор Русије у САД Анатолиј Антонов вратити у Вашингтон, а амерички амбасадор Џон Саливан у Москву, већ добар корак у развоју односа у позитивном правцу.
На самиту су лидери две земље разговарали о традиционално важним темама попут сајбер-безбедности, подручја Арктика, трговинских односа и санкција, вакцина и слобода медија.
Александар Шпунт је нагласио да су све теме које је председник Русије Владимир Путин поменуо на конференцији за штампу важне и традиционално скрећу пажњу на себе. Међутим, по његовом мишљењу, руска и америчка страна ће ове теме доживљавати на потпуно различите начине.
„Када је однос на овом нивоу, на таквим састанцима се демонстрирају заставе, а затим свака страна почиње да говори о ономе о чему хоће, не обраћајући пажњу на реакцију саговорника. Поред тога, на овом састанку није потписан ниједан документ, али то не значи да је састанак бесмислен. То значи да је ово прва фаза. На следећем састанку ће вероватно доћи до договора о неким документима“, верује Шпунт.
Русија и САД избегле конфронтацију — рат је неприхватљив
Главни истраживач на Институту за општу историју Руске академије наука Александар Петров сматра да је позитивна нота сусрета два председника знак да су Русија и САД успеле да избегну конфронтацију и одлуче да се даљи развој односа решава кроз преговоре.
„Бајден и Путин су постигли консензус са тачке гледишта позитивних елемената, али неки проблеми су и даље остали актуелни — питање људских права, Украјине, ширења НАТО-а. Ова питања захтевају додатне напоре за решавање. Међутим најважније је то што су стране схватиле да се проблеми не смеју решавати ратом. Нуклеарно ривалство и рат су неприхватљиви како за САД и Русију, тако и за читав свет“, закључио је Петров.
Погледајте и емисију Љубинке Милинчић „Мој поглед на Русију“: „Шпијуни преплавили Женеву: Састанак Путин-Бајден — њихов звездани час
Прочитајте и: