Истраживање је усмерено на испитивање могућности размножавања ван Земље, у складу са будућим очекивањима код људи који директно истражују космос.
Сперматозоидима који су чувани на Међународној свемирској станици пет година и десет месеци успешно су оплођене јајне ћелије женки мишева.
Женке миша оплођене одмрзнутим и рехидрираним сперматозоидима окотиле су 168 младунаца, наводи Ројтерс.
Ћелије сперме биле су изложене зрачењу 170 пута већем од зрачења којем је изложена сперма која се чува на Земљи за сврхе поређења, у свемирском центру Цукуба из Јапанске агенције за ваздухопловство.
Виши нивои зрачења у свемиру умањују се Земљином атмосфером.
Развојни биолог са Универзитета Јаманаши Терухико Вакајама, који је помогао у вођењу студије, чији су налази објављени у часопису Science Advances рекао је да свемирско зрачење није оштетило ДНК сперме нити смањило способност њене оплодње у поређењу са спермом која се чува на Земљи.
„Младунци мишева били су једнако здрави као и они рођени употребом сперме која се чува у одговарајућим условима на Земљи, нормалног изгледа и без деформитета и сметњи у функционисању гена", додао је Вакајама.
Њихово потомство, па чак и потомство друге генерације – такође су били здрави, рекао је Вакајама.
Научници траже веће разумевање тога како услови у свемиру утичу на репродукцију.
Постоји забринутост да би већи ниво зрачења могао да подстакне штетне мутације и да услови смањене или нулте гравитације могу ометати развој ембриона.
Претходна истраживања у орбити укључивала су животиње као што су воћне муве и рибе.
Студија је тада испитивала ефекат зрачења на мушку репродуктивну ћелију или полне ћелије, али не и питање гравитације.
Нова студија је прва која је укључивала репродуктивне ћелије сисара.
Ово питање може бити важно ако човечанство у будућности успостави колоније изван света – можда на Месецу или Марсу или у великим свемирским станицама.
Вакајама је рекао да подаци о смрзнутој сперми миша сугеришу да би се та метода и знање могли применити и на хуману репродукцију у свемиру уколико се реализују дуге мисије.
Сперма која је коришћена у експерименту послата је на Међународну свемирску станицу 2013. године у посебним капсулама, затим је ускладиштена у замрзивачу на броду свемирске станице и враћена на Земљу 2019. године.
Истраживачи су проценили да би се на тај начин сперма могла чувати и 200 година.
„Транспорт замрзнутих дехидрираних репродуктивних ћелија великог броја јединки био би лакши него транспорт самих животиња, што би омогућило да у будућим свемирским колонијама животиње буду доступније”, навели су истраживачи, пренео је РТС.