Студија је састављена јер се су хтели да испитају како микроорганизми који дају укус сиру могу да реагују на различите врсте звучних таласа.
Током тестирања, девет идентичних колутова ементалера од 22 килограма стављено је у појединачне дрвене сандуке и пуштено им је пет различитих музичких жанрова и три различите фреквенције синусног таласа (висока, средња, ниска).
Сваком комаду сира је додељена песма која се пуштала узастопно 24 сата током процеса сазревања. И тако шест месеци. Неке од мелодија биле су Моцартова „Чаробна фрула“, Лед Цепелин „Stairway to Heaven“ и „Tribe Called Quest“ - „Jazz (We got got)“. Постојао је и течни колут сира који је био подвргнут Вриловој траци 'UV' 2011. с Остгут Тон компилације „Бергаjн 05h“.
Ови акустични колутoви сирева затим су подвргнути испитивањима прехрамбених технолога са Универзитета примењених наука у Цириху. Закључено је да „сиреви изложени музици имају опште блажи укус у поређењу с контролним узорцима који нису били изложени“.
Разлике су биле врло јасне, што се тиче текстуре, окуса, изгледа...
Хип-хоп узорак био је најукуснији од свих сирева изложених музици, рекли су истраживачи, преноси Јутарњи лист.
Ти невероватни резултати показују како биоакустични утицај звучних таласа утиче на метаболичке процесе у сиру.
Сиреви су затим представљени панелу висококвалификованих кулинарских стручњака у тесту укуса наслепо. Утврдили су да су сиреви који су били изложени ниским фреквенцијама били слађи од осталих.
„За шефа попут мене ови резултати су фасцинантни. То нам отвара нове путеве у смислу креативног рада с храном у будућности“, рекао је швицарски шеф Бењамин Лузy.
Прочитајте и: