Санкције предвиђају, између осталог, забрану одобравања нових зајмова тој земљи, ограничење куповине дуванских производа, нафте и нафтних деривата, забрану увоза калијума, који има велики удео у белоруском извозу, као и комуникационе опреме и оружја.
Извор у МИП Аустрије је нагласио важност да белоруско становништво не буде мета економских санкција.
Одлука о новим санкцијама биће донета 21. јуна на састанку министара иностраних послова ЕУ.
Инцидент са принудним слетањем у Минск
Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информације о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне пријаве о минирању.
Белоруски активисти за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора.
То је изазвало критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.