Богдановић, који се за разлику од Јокића и даље налази у плеј-офу, за „Њујорк Тајмс“ је прокоментарисао МВП награду који је добио његов сународник.
„Биће му потребно времена да схвати шта је урадио ове године. Та МВП награда је нешто што може да се упореди са златном медаљом коју је наша репрезентација освојила, тада, када су играли наши идоли – Стојаковић, Дивац, Ђорђевић. Он је сигурно један од идола деце и велики мотиватор за њих. То значи много. Први је освојио то и још много тога је пред њим“, истакао је Богдановић.
Америчког новинара занимало је и како се бивши бек Партизана заљубио у кошарку.
„Светско првенство 2002. године, сви су причали о томе, деца у школи... Гађали смо тројке и понављали ’Пеђа Стојаковић’ или неко друго велико име српске кошарке. Надамо се да сада има деце која то раде са нашим именима. Добар је осећај бити у тој позицији“, додао је кошаркаш Атланта Хокса.
У Србији су током Богдановог одрастања биле изузетно популарне утакмице Сакраменто Кингса, за које су тада наступали Владе Дивац и Пеђа Стојаковић.
„Сећам се да је Далас имао добре мечеве са Кингсима и Лејкерсима. Нисам могао да пратим целу серију, због ТВ права и свега тога, али кад год је било утакмица, гледали смо. Био сам баш мали, 9-10 година“.
Богдан је истакао да је много волео да прати игре легендарног Кобија Брајанта.
„Постао сам његов обожавалац када је убацио 81 поен. То је било нешто лудо, немогуће. Од тада сам почео да га пратим, свидела ми се његова страст. Пар година касније је освојио титулу, а затим опет. Био је баш, баш добар“, присетио се Богдановић.