У мају 1829. године мали руски брик „Меркур“ је успео да порази два турска линијска брода, и то упркос чињеници што су Турци имали 184 топа, а Руси само 20. „Храброст, неустрашивост и одважност коју су показали командант и посада „Меркура“ славнији су од хиљаду обичних победа“, писале су новине.
Прошло је скоро двеста година. Корвета пројекта 20386 „Меркур“ која је у изградњи у Санкт Петербургу требало би да постане први пуноправни „невидљиви“ брод руске морнарице.
Карактеристике:
Посада — 80 људи
Дужина корпуса — 109 м
Ширина корпуса — 13 м
Депласман — 3400 т
Даљина пловидбе — 5000 морских миља
Брзина пловидбе — 30 чворова
Енергетска компонента — два мотора са гасном турбином М90ФР снаге по 27500 кс и два главна електромотора снаге 2200 кс.
Противбродске ракете, па чак и хеликоптер
„Меркур“ ће се, заједно са корветама претходних пројеката 20380 „Грозни“ и 20385 „Бујан“, борити против непријатељских бродова и подморница, као и организовати ПВО одбрамбених снага флоте.
Његово главно оружје је ракетни комплекс „Уран“ са четири противбродске ракете. Сасвим је могуће да ће током серијске производње брод бити модернизован и добити напреднији ракетни комплекс „Калибар-НК“ који може да користи широк спектар крстарећих ракета чак и против копнених циљева на удаљености до 2500 км. Додајте овоме универзални артиљеријски систем А-190 који, у потпуности у складу са својим називом, може да гађа морске, копнене и ваздушне циљеве.
Брод ће такође имати савремени торпедни комплекс „Пакет-НК“ који ће, заједно са хидроакустичном станицом, моћи да погоди и подморнице и непријатељска торпеда, пружајући заштиту како самој корвети, тако и бродовима ескадриле које чува ова корвета. „Меркур“ такође може бити опремљен и противваздушним ракетним системом „Редут“ — два вертикална лансера који ће носити укупно 16 граната.
Вероватно ће нове корвете имати модуларни распоред како радиоелектронског, тако и главног оружја. То ће омогућити да један пројекат корвете „покрије“ потребе савремене флоте за специјализованим бродовима — неки модели могу бити више противподморнички, а неки више ударни. И наравно, брод ће носити хеликоптер који је незаобилазно средство како у операцијама трагања и спасавања, тако и као противподморничко оружје.
Непријатељски радари у заблуди
Развој корвете према концепту „стелт“ технологије започет је 2014. године уз употребу поменутих пројектних решења и корвета пројекта 20380 „Грозни“ и 20385 „Бујан“, који су већ у изградњи за руску морнарицу, и који такође у својој конструкцији користе елементе технологија које смањују видљивост пловила на радару. На пример, цела надградња ових бродова је направљена од композитних материјала и има специфичан облик који више него пре расипа радарске зраке. Корвета новог пројекта ће имати врло необичну и развијену надградњу, која ће такође бити изграђена од композитних материјала и покриваће системе наоружања, као и опрему за надгледање и спасавање. Њен корпус ће имати специјални радио-апсорбујући премаз и, према прелиминарним проценама, на радарском екрану такав брод дужине веће од 100 метара изгледаће као мали чамац или велики моторни чамац.
Поставља се питање да ли је „Меркур“ део неке врсте бродограђевинске моде или прека потреба? Пре ће бити да је ово друго. Ево и зашто.
Главно средство за детекцију бродова, авиона и подморница свих савремених флота су радари. Такође се користе у бродским системима за контролу ватре — по радарском приказу се наводи и артиљеријско оружје и ракете. Већина противбродских ракета се такође наводи управо према подацима својих радарских глава за самонавођење. Прилично је тешко одбранити се од радара и у потпуности се прикрити уз помоћ сметњи. јер су савремени системи постали паметнији и способни су да уоче циљ међу сметњама и врло прецизно да га идентификују, а самим тим и осигуравају његово уништавање.
И овде почиње да игра огромну улогу, колико брод има виску или ниску радарску видљивост и колико добро ће га непријатељски радари детектовати на великим удаљеностима. Све је потпуно исто као код „стелт“ авиона: что вас касније примете, веће су шансе за преживљавање и правовремени контранапад.
Да ли су Русији потребне нове корвете?
Бродоградитељи су се, наравно, већ упознали са новином и сложеношћу новог пројекта корвете: радови су већ прешли рокове који су били одређени приликом почетка изградње 2016. године. Тада је планирано да 2021. године готова корвета буде предата руској флоти и да се започне серијска изградња од још двадесет бродова. Али ситуација у економији је кориговала све. До сада је само корпус брода који је још у изградњи, технички поринут.
Русији су потребне нове корвете и, наравно, ако флота добије довољно мање амбициозних скупих бродова главних пројеката ове класе, тада ће доћи ред и на најнапреднија и оригинална „стелт“ решења.
Херојска посада „Меркура“ која је 1829. године ушла у неравноправну битку са Турцима, планирала је да се у случају критичне штете брода приближи једном од турских бродова сасвим близу и дигне у ваздух своје складиште експлозива, како би уништила и себе и непријатеља.
У савременим условима невидљивост није ништа мање важна од храбрости.