Према речима аутора, после распада СССР-а у Америци се проширила идеја о томе да је дошао „крај историје“. Западна цивилизација је победила у целом свету, што је означило крај епохе идеолошких сукоба, глобалних револуција и ратова.
Мада, то је све била само фантазија. Како наводи Штјурмер, та идеја је била превише лепа, да би била истинита, а еуфорија се кратко задржала.
„Из рушевина Совјетског Савеза, кроз невероватан бол и револуционарне трансформације, оживела је Русија, док су западне државе врло непромишљено одлучиле о источноевропском питању, прихвативши са победничким осмехом Пољску и Прибалтичке земље у Европску унију и НАТО, не узимајући у обзир мишљење Москве, написао је аутор.
„Русија је своје незадовољство морала да сакрије испод осмеха, али стари рачуни су и до данас отворени“, навео је колумниста.
Како сматра Штјурмер „стари демони“ су узели своје и на европском континенту је настао систем који није направљен на основу баланса, већ на хегемонији са Америком у улози апсолутног лидера. Међутим, ситуација се касније променила, с обзиром да је Русија под новим руководством почела да изјављује да не жели да се помири са другостепеном улогом у новом светском поретку и вратила се на међународну арену.
Како наводи Штјурмер, Запад није добро проценио Русију, с обзиром да кратак период слабости после распада Совјетског Савеза није био и њен крај. Конфронтација са реалношћу је привлачну идеју о „крају историје“ претворила у „фаталну самообману“.
Према речима аутора, ако се погледа уназад, може се схватити да је најбоља шанса за стварање светског поретка оријентисаног на Запад и на западне вредности била нешто између руских агонија и тријумфа Сједињених Америчких Држава. Притом, та шанса је већ пропуштена и није познато да ли ће се указати још једна таква могућност, закључио је колумниста.
Прочитајте још: