У свом чланку који је објављен у часопису „Национална одбрана“ поводом 80. годишњице напада нацистичке Немачке на СССР, Наришкин подсећа да је Стаљин 17. јуна 1941. позвао у Кремљ народног комесара за државну безбедност Всеволода Меркулова и шефа Спољнообавештајне службе Комитета за државну безбедност СССР Павла Фитина. Разговарали су о поруци која је стигла из тајног одељења обавештајаца у Берлину у којој је саопштено да су све војне припреме Немачке за офанзиву у потпуности завршене и да се напад може очекивати у било које време.
Стаљин је лично и до детаља желео да сазна колико је поуздан извор, под оперативним псеудонимом „Старешина“, на кога се позивало берлинско одељење. Наришкин наводи да је порука, која је послата из тајног одељења из Берлина 16. јуна, стајала на Стаљиновом радном столу.
Фитин је преузео на себе одговорност да убеди главнокомандујућег да је извор у потпуности поуздан, али након што је пажљиво саслушао објашњења, Стаљин је оштро реаговао:“Дезинформације. Можете да идете“.
Према речима Наришкина, шеф обавештајаца није очекивао тако оштру реакцију лидера државе, али је изгледа схватио како треба.
„Стаљин је упутио руководство обавештајне службе да предузму максималне мере како би потврдили добијене информације, захтевао је друге, додатне доказе. Павел Михајлович Фитин је одмах послао берлинском одељењу наредбу о провери. Такође је дао наредбу да се анализирају поруке 'Старешине' и 'Корзиканца' из последњег периода. Први квалитетан аналитички документ у историји Спољнообавештајне службе добио је назив 'Календар поруке 'Корзиканца' и ' Старешине''. Нису успели да реферишу Стаљину“, пише Наришкин.
„Календар порука...“ припремала је службеница Обавештајне службе Зоја Рибкина, која је каснија постала позната као писац за децу Зоја Воскресенска. „Старешина“ и „Корзиканац“ била су двојица легендарних немачких агената совјетске обавештајне службе и антифашиста – старији поручник Харо Шулце-Бојзен који је радио у Министарству за ваздухопловство Немачке и Арвид Харнак који је служио у Министарству економије.
Како истичу историчари, руководству земље је уочи рата било тешко да доноси исправне одлуке, јер у совјетској Спољнообавештајној служби од момента њеног формирања 1920. године није постојала специјална информационо-аналитичка јединица која би анализирала, проверавала и процењивала добијене податке и откривала дезинформације.
Са друге стране, Стаљин је добијао сирове, нефилтриране информације. До рата са Немачком он није захтевао од обавештајаца тумачење добијених информација, некакве закључке или прогнозе. Историчари не искључују да се Стаљин плашио да би због филтрирања порука нешто важно могло бити пропуштено.
Међутим, како наглашавају експерти, тако је руководство земље добијало много непоузданих и противречних информација и то у време кад је требало да се супротстави тако моћном и искусном противнику као што је Немачка.
Прочитајте још: