У интервјуу за угледни дневник Куриер, Александар Драговић је причао о свему, а акценат је углавном био о положају Срба у Аустрији, односно на то како су прихваћени и како се на њих гледа у спорту.
Драговић је вешто одговорио на прво питање које се односило на ком језику жели да се води интервју, да ли на српском или на немачком.
„У реду сам са оба језика, али морам да признам да сам сигурнији са немачким. Нисам баш много интервју дао на српском, само пре утакмице против Србије. Све у свему јако мали број интервјуа на српском“.
Штопер који је пре почетка ЕВРО потписао уговор са Црвеном звездом неретко је морао да објашњава оно -кс-, као и оно -ић- у презимену које му стоји у аустријском пасошу".
„Свет фудбала је јако мулти-култи. Поносан сам како на своје српско порекло тако и на моју домовину Аустрију којој јако много дугујем. У мојим грудима куцају два срца. Заиста срећом никада нисам имао проблема због тога што се у мом имену налази то -кс- уместо -х- или оно -ић у презимену. Конкретно у школи, никада нисам доживео некакво шиканирање. Нажалост, нису сви који имају порекло слично мом, прошли тако добро као ја“.
На конкретно питање да ли је због имена и презимена имао проблема током каријере Драговић је одговорио:
„Нисам, уопште. Мада морам да истакнем да никада нисам правио никакве проблеме. У Бечу живе људи разног порекла, да ли из Србије, Хрватске, Босне или Турске. Свако има своје карактеристике. Ипак смо на крају крајева сви људи, са две ноге, две руке“.
Једно од најтежих питања новинара Куриера, односило се на то да ли је Драговић стекао утисак да је у Аустрији због порекла морао да се труди више од једног "правог" Аустријанца?
„Тешко питање. Нема сумње да је неким људима овде теже него 'правим' Аустријанцима. И поред тога сматрам да свако ко упорно ради заиста може да оствари зацртани циљ. Уколико један Александар Драговић учини све да оствари циљ, он може да успе и као неки 'Макс Мустерман'. Сасвим сигурно је да 'Макс Мустерман' ужива неке привилегије у односу на Александра Драговића. С друге стране су ми познати бројни примери људи који у оном -ић на крају презимена траже изговор. 'Не дају ми посао само због мог имена са -ић, тврде многи. Увек се питам да ли су се стварно потрудили да добију тај посао? Многи људи нажалост лажу сами себе, нису искрени према себи“, закључи је разговор репрезентативац Аустрије који вуче српске корене - Александар Драговић.