Упоредо са студијама, Суша је радила на Другом програму Радио Београда, водећи дневни уметнички програм "Ко се дури у култури".
Године 1971. године запослила се у информативном програму Радио Београда. Од репортера, прешла је на место коментатора и на крају постала уредница.
После готово деценије на радију, 1978. године прешла је на телевизијску информативу. Током следећих тринаест година Суша је постала једна од препознатљивијих личности Телевизије Београд покривајући југословенску политику и уређујући Дневник 2.
Пред распад СФРЈ, маја 1991. године, Суша је се придружила Јутелу, телевизијском програму који је финансијски подржало тадашње Савезно извршно веће (СИВ) под председништвом Анте Марковића.
Након што је Јутел престао са емитовањем по избијању оружаних сукоба у БиХ, Суша је прешла у лист Борба.
Потом је покренула продукцијску кућу ВиН (Видео недељник) која је производила телевизијску емисију која се током година емитовала на различитим станицама. Водила је и и политичку емисију "Прес претрес".
Суша је од маја до новембра 2004. године обављала функцију главне и одговорне уреднице Информативног програма РТС-а.
Радила је и за Нашу борбу, а била је и колумнисткиња Блица и листа Данас.
Била је и чланица Савета РЕМ-а и председница Независног удружења новинара Србије (НУНС), пренео је РТС.