Чак шест остварења ће носити боје Русије на филмској смотри у Кану која ће се одржати од 6. до 17. јула, од којих ће се два надметати за Златну палму, два у оквиру програма „Известан поглед“, резервисаног за перспективне и експерименталне ствараоце, а преостали ће бити приказани ван категорије.
Експерт за руску кинематографију и саветник Филмског фестивала у Кану Жоел Шапрон истиче да руски филмови који ће се ове године наћи на фестивалу одлично описују савремено руско друштво.
„Велико ми је задовољство што ће чак три дугометражна филма руских редитеља премијерно бити приказана у Кану. Такав случај смо последњи пут имали 2007, када су 'Изгнанство' Андреја Звјагинцева, 'Александра' Александра Сокурова и 'Побуна. Случај Литвињенко' Андреја Некрасова приказани у Кану“, каже Шапрон.
„Петрови са грипом“ – смејати се и ономе што није смешно
Највише се очекује од надреалне, халуцинантне приче о породичној борби да преживи хаос епидемије грипа којом се бави признати руски позоришни и филмски редитељ Кирила Серебеников у филму „Петрови са грипом“.
Ова апсурдна трагикомедија говори о породици провинцијског аутомеханичара Петрова која се разболела од грипа, а њихова борба и није баш уобичајена. Мешајући жанрове, стварност и фантазију, ово остварење на проницљив начин описује халуцинантну гужву кроз постсовјетску Русију“.
Кирил Серебеников истакао је да је ово филмско дело искрено и поштено, са много сензуалности, много љубави.
„Ово је покушај да опишем нашу земљу кроз емпатију, и да прикажем своје детињство, страхове и радости, љубав и мржњу, бес и обожавање, усамљеност и снове”, рекао је Серебеников који је награђен је у Кану 2016. године за филм „(М)ученик“.
Филм је у конкуренцији је за Златну палму на 74. Канском фестивалу, а у њему играју Семјон Серзин, Чулпан Хаматова, Јулија Пересиљд и Јуриј Колокољников. Заснован је на роману Алексеја Салникова „Петрови у грипу и око њега“, добитника награде НОС и „Национални бестселер“ који садржи многе паралеле са „Уликсом“ Џејмса Џојса, али и другим револуционарним романима с почетка 20. века.
Путовање Транс-сибирском железницом у филму „Купе бр. 6“
Други филм у главној конкуренцији је „Купе бр. 6“, а који је заснован на истоименом роману ауторке Росе Ликсом, познате по панк феминистичком рукопису. Реч је о младој Финкињи која на путу до монголске престонице дели купе са руским рударом. Настао је као копродукција Русије, Финске, Естоније и Немачке, а режију потписује Јухо Коусманен, чије је дебитантско остварење „Најсрећнији дан у животу Олија Мекија“ однело главну награду у програму „Известан поглед“ у Кану 2016. године.
Коусманен је свој филм на руском језику снимао у Санкт Петербургу, Москви, Мурманску, Петрозаводску и селу Териберка, где је Андреј Звјагинцев снимио чувени филм „Левијатан“.
Филм „Случај“ - Омаж великанима руске књижевности
У категорији „ Известан поглед“ на Фестивалу у Кану наћи ће се нови филм Алексеја Германа млађег под називом „Случај“. Снимљен у потпуности на једном филмском сету, „Случај“ је прича о Давиду, универзитетском професору који критикује градску управу, а затим је оптужен за проневеру и стављен у кућни притвор до суђења. Герман то назива љубавним писмом мајсторима велике руске књижевности, Гогољu, Грибоедовu и Достојевскoм које истражује тему поштовања и одговорности према својој земљи.
„За мене је ово био експеримент, јер је филм снимљен на само једној локацији, па је премијера у Кану нешто на шта сам поносан“, рекао је Алексеј Герман млађи, лауреат многих значајних филмских признања међу којима су награда за најбољу режију на фестивалу у Венецији, као и два Сребрна медведа у Берлину за драму „Под електричним облацима“ 2015. и за филм “Довлатов” 2018. године.
Поглед на Северну Осетију у филму „Отварајући песнице“
Међу најупечатљивијим остварењима која ће бити приказана у програму „Известан поглед“ је филм „Отварајући песнице “, редитељке Кире Коваленко и продуцента Александра Родњанског чија се радња одвија у руској републици Северна Осетија. Она прати Заира претерано заштитничког оца и његову децу која трагају за слободом.
„Први импулс за стварање ове приче била је фраза из Фокнеровог романа ’Уљез у прашини’ о томе - да мало ко може да издржи ропство, али нико не може да издржи слободу. За мене је тема слободе као терета постала најважнија током рада на овом филму” рекла је Кира Коваленко, редитељка филма „Отварајући песнице“.
Према речима продуцента Александра Родњанског, „Отварајући песнице“ је храбро и неочекивано зрело дело које комбинује дубоко познавање људске психологије са очигледним уметничким талентом ауторке.“
Филм је такође необичан зато што ставља у центар пажње Северну Осетију, која је досад била неистражена земља у кинематографији.
„Бели пут!“ на програму за младе ствараоце
„Бели пут!“ редитељке Еле Манжејеве је први руски филм који се у последњих 15 година нашао у програму за младе ствараоце „L’Atelier“.
То је мистична прича о Алдару, који одлази на путовање у родну републику Калмикију како би потражио мртву мајку у степама. Када је коначно пронађе, они крећу на метафизичко путовање за које нису никада имали времена током њеног живота.
„Овај савремени мит биће разумљив сваком ко је икад доживео не само губитак вољене особе, него и унутрашњи губитак себе самог“, објашњава редитељка Ела Манжејева.
„Под јастуком“ – филм за децу и одрасле
Последњи номиновани филм у Кану је „Под јастуком“, интерактивни анимирани филм доступан на руском и енглеском језику. Режирао га је Георги Молотсов, а заснован на бајци оца режисера о Мормотику, мачкастој играчки која деци помаже у проналажењу блага и превазилажењу потешкоћа.
Овај анимирани филм који подстиче децу да истраже магични свет испод јастука старог кауча наћи ће се на „Marche du Film“, што је глобално окупљање професионалаца из филмске индустрије које се одржава сваке године истовремено са фестивалом у Кану.
Кански филмски фестивал, који се традиционално одржава у мају, услед пандемије вируса корона биће од 6. до 17. јула. За председника жирија именован је амерички редитељ Спајк Ли, док ће америчка глумица и редитељка Џоди Фостер примити почасну Златну палму.