Гаврилов је недавно боравио у Београду, где је одржан састанак Интерпарламентарне скупштине православља, коме су присуствовали и генерални секретар те организације Максимос Каракопулос, као и председник скупштине Србије Ивица Дачић. Дачић је изразио задовољство што је управо Народна скупштина Србије домаћин првог догађаја након побољшање ситуације изазване пандемијом и то састанкa Међународног секретаријата, председника одбора и известилаца Интерпарламентарне скупштине православља.
Један од резултата заседања у Београду на којем су учествовали не само посланици из Србије, него и из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, јесте то што је, према речима Гаврилова, спроведена заједничка анализа рада свих учесника.
„То је важно да бисмо имали осећај јединства и спремности за заједнички дијалог и сарадњу на основу заједничких културних вредности. Наши односи у области културе, образовања, заштите културног наслеђа засновани су на православном наслеђу. То води ка већој отворености и равноправности, милосрђу и хришћанској солидарности. Многе земље би могле да се угледају на ове односе. А управо такви односу су некада предмет злобе спољних сила и подвргнути су покушајима да се међусобно заваде земље. Са овим су повезане антируске провокације у Украјини и Бугарској“, нагласио је Гаврилов, који је и посланик Думе.
Рушење православних светиња на Косову захтева међународну реакцију
Гаврилов је рекао за Спутњик да је једно од важних питања о којем се разговарало — питање солидарности, јер када се руше православне светиње на Косову и Метохији, када постоји покушај раскола друштва у Црној Гори, „морамо реаговати сви заједно“.
„Рушење цркава се често одвија због пораста радикализма, често вештачког, на пример у Украјини и Црној Гори, а затим долази до формирања псеудоцркава (такве вештачки формиране цркве постоје у Турској, Северној Македонији, Црној Гори, Украјини)“, упозорава Гаврилов.
Покушавајући да присвоје јединствено српско историјско наслеђе на Косову и Метохији, према речима Гаврилова, косовске власти желе да фалсификују историју, тврдећи да Србија, наводно, нема никакве везе са овом регијом. По његовом мишљењу, овај покушај стварања јединственог косовског идентитета је врло опасан, јер може довести до озбиљних инцидената и конфликата.
Гаврилов сматра да су Срби на територији Косова фактор мира и стабилности у региону
© Фото : пресс-служба депутата Госдумы Гаврилова С.А.
„Када је реч о српској културној баштини на Косову коју косовске власти покушавају да присвоје, уништене су цркве, а сада је то предмет повећане пажње међународне заједнице. У томе такође постоји опасност јер може довести до ограничења утицаја и приступа СПЦ и Срба тој територији. Могуће је, наравно, користити међународне механизме да би се осигурала истина о историји рата, али и присуство Срба на местима на Косову и Метохији која су за њих историјски важна“, рекао је Гаврилов.
Он је нагласио да су Срби на територији Косова фактор мира и стабилности у региону и да би сузбијање екстремизма требало да буде на дневном реду не само Србије и Русије, већ и Запада и Приштине.
Неканонске цркве — политичке институције
На заседању у Београду се разговарало и о неканонским црквама (Украјинска православна црква) и удружењима која се издају за цркве (Црногорска православна црква). Сергеј Гаврилов сматра да су то политичке институције које нису одрживе јер, како каже, често покушавају да уједине невернике и пагане, а како су створене вештачким путем, немају основа за опстанак.
„Ово доприноси одређеном расколу и пропаганди, унутрашњем мешању у духовни живот заједнице, као и у лични живот грађана, јер формира лажне идеје о свету и доприноси развоју радикализма у друштву. Односно, постојање ових цркава није испуњавање потреба верника, већ инструмент за подстицање непријатељства, раздора и екстремизма. Ниједна црква се не може сматрати природном појавом ако проповеда мржњу, бес, агресију према верницима, као што видимо на примеру расколника у Украјини који не знају коме да се приклоне. Или решавају чисто имовинско питање како би преузели имовину од канонских цркава за своју даљу употребу“, истакао је Гаврилов.
Када је реч о одлагању потписивање темељног уговора између црногорских власти и СПЦ, Гаврилов истиче да смо сада сведоци неке врсте препорода одређених рушилачких снага Црне Горе и покушаја да се поремети неопходно доношење одлука у вези са статусом цркве у Црној Гори.
„Ово је лоше и тужно. То води до појачања противречности унутар црногорског друштва, ремети мир и спокој на Балкану. Наравно, ово неизбежно утиче и на туризам и нове инвестиције. Надам се да ћемо успети да превазиђемо противречности јер смо заинтересовани за мир на Балкану, а пре свега у братској Србији и Црној Гори“, закључио је Сергеј Гаврилов за Спутњик.
Учесници заседања Међународног секретаријата Интерпарламентарне скупштине православља такође су издвојили време да посете Споменик палим ослободиоцима Београда, где почивају погинули војници Црвене армије и Народне армије Југославије. Гаврилов каже да је веома важно да нас заједничка победа у Другом светском рату уједини и да извучемо поуке како бисмо градили јаче међусобне односе.