Група малолетника превезена је синоћ са Аде Циганлије на одељење токсикологије Војномедицинске академије у Београду, након што се део њих онесвестио на журки организованој у једном од кафе-барова на шеталишту око језера.
Београдски медији наводе да је у ту установу довезено 16 особа, од којих је девет стигло под медицинском пратњом, док су остале довели родитељи. Утврђено је да у крви нису имали наркотике, већ само алкохол. Потом су пуштени кућама. За једног младића од 18 година се чак сумњало да се утопио, али је јутрос пронађен жив, у алкохолисаном стању.
Сумња се да је узрок њиховог стања алкохол, али је истрага и даље у току. Патроле ПУ Чукарица на Ади Циганлији привеле су конобаре и менаџере кафе-бара, како би се утврдило шта су тачно малолетници конзумирали.
Ко је одговоран за точење алкохола
Адвокат Владимир Милошевић за Спутњик објашњава да угоститељи одређују да ли ће дозволити малолетницима да присуствују догађањима која они организују или не, али напомиње да акценат није на томе, већ на точењу алкохола.
„Угоститељи, односно они који раде, морају да процене да ли је неко малолетан и имају право да траже документ којим се доказује да је неко пунолетан. Тај неко не мора да покаже свој документ, личну карту или пасош, али ако угоститељ сумња да је лице малолетно, не мора да га услужује, јер може доћи у проблем“, предочава Милошевић.
Милошевић појашњава да је за контролисање точења алкохола у локалима задужена санитарна инспекција, али указује на то да, заправо, читав систем контролисања није адекватан:
„Тешко је замислива ситуација да до тога дође. Инспекција би морала да буде присутна у тренутку служења пића малолетним лицима, па да се онда скрене пажња. Друга опција су рације, где се установљава коме је у том тренутку послужено алкохолно пиће, па се из полиције шаље адекватна прекршајна пријава. Али, то би у ствари најчешће требало да се догађа по пријави.“
Колике су казне
Милошевић предочава да два закона штите малолетнике од доспевања у ситуације попут оне на Ади Циганлији — Закон о заштити потрошача и Закон о јавном реду и миру.
Закон о јавном реду и миру забрањује продају алкохолних пића малолетницима и кажњава оне који то чине. Физичко лице које је продало алкохол особи која је млађа од 16 година мораће да плати казну у износу од 20.000 до 100.000 динара, а исто важи и за одговорно лице. Казна за правно лице или предузетника је виша, од 200.000 до 500.000 динара.
Према Милошевићевим речима, Закон о заштити потрошача прецизније дефинише заштиту малолетника, јер кажњава оне који продају, услужују или поклањају алкохолна пића особама млађим од 18 година. Правно лице кажњава се износом од 300.000 до два милиона динара. Одговорно и физичко лице мораће да плати од 50.000 до 150.000 динара, а предузетник од 50.000 до 500.000 динара.
„У овој ситуацији није нам само спорно да ли је дошло до точења алкохолног пића и на који начин, већ мора да се истражи да ли је дошло и до елемената неког од бића кривичних дела. Имајући у виду да некоме од њих може бити нарушено здравље, јер се доводи у питање шта су попили, не могу да кажем које тачно кривично дело би било предвиђено за ову ситуацију, али то би могле да буду тешке телесне повреде или неко од кривичних дела које спада у групу против здравља људи, где су предвиђене затворске казне до 10 година“, појашњава Милошевић.
Мањак друштвене одговорности
Иако су казне високе, Милошевић наглашава да би у друштву требало да постоји и висок степен друштвене одговорности:
„Имајући у виду да у нашој држави постоји тренд да малолетници већ у раној адолесценцији пробају алкохол и да то није само тренд, већ и вид постизања репутације, нешто што је пожељно, ту би, осим закона и системског надгледања, праћења ситуације, нешто морало да се уради и по питању тог друштвеног момента. Да се поради на томе да то, пре свега, не буде толико доступно, јер сви крше та права, па малолетна лица, практично, могу да купују алкохол где год желе. Мора у нашем наступу, ставу да се промени идеја о продаји алкохолних пића малолетним лицима.“