Мало је знакова старости који су јаснији од погледа на седу косу. Како одрастамо, црне, смеђе, плаве или црвене нити губе младалачку нијансу. Иако се ово може чинити као трајна промена, ново истраживање открива да се процес може поништити – бар привремено.
Наговештаји да би седе власи могле спонтано да поврате боју постојале су као изоловане студије случаја у научној литератури већ деценијама. У једном листу из 1972. године, дерматолог Стенли Комаиш известио је о сусрету са 38-годишњаком који је имао, како је рекао, „најнеобичнију особину“. Иако је велика већина длака код њега била или црна или бела, три власи су биле светле на врховима, али тамне близу корена. То је наговестило преокрет у нормалном процесу посеђивања који започиње у корену.
У студији објављеној у часопису е-лајф, група истраживача дала је најснажније доказе о овом феномену на узорку од десетак људи различитих старосних група, националности и пола. Такође усклађује обрасце посеђивања и преокрета са периодима стреса, што подразумева да је овај процес повезан са старењем и нашим психолошким благостањем.
Ова открића сугеришу „да постоји неколико могућности током којих је посеђивање вероватно много реверзибилније него што се дуго мислило“, каже коаутор студије Ралф Паус, дерматолог са Универзитета у Мајамију, преноси портал „Сајентифик Америкен“.
Већина људи почне да примећује своје прве седе у тридесетима – мада их неки могу наћи у касним двадесетим. У овом периоду, када је посеђивање тек започиње, процес је најреверзибилнији, наводи Паус. Код оних са пуном главом седе косе, већина праменова је вероватно постигла „тачку без повратка“, али остаје могућност да неки фоликули длаке и даље буду подложни промени, каже он.
„Оно што је најзначајније је чињеница да су успели убедљиво да покажу да је на појединачном нивоу косе посеђивање заправо реверзибилно“, каже Мат Каеберлејн, биогеронтолог са Универзитета у Вашингтону, који је био један од уредника нове публикације. „Оно што учимо је да су биолошке промене које се дешавају са годинама не само на коси већ и на разним ткивима, у многим случајевима реверзибилне – ово је леп пример.“
Седа коса и повезаност са стресом
Пикардов тим истражио је и повезаност појаве седе косе с психолошким стресом, јер су и ранија истраживања указивала да ти фактори убрзавају старење косе.
У мањој скупини учесника студије, научници су пронашли сегменте у појединим власима косе где су се догодиле промене у пигментацијским обрасцима, те израчунали време у којем су се те промене догодиле, користећи познати податак просечног раста људске косе, који каже да је реч о расту од отприлике једног центиметра месечно. Наведена подскупина научника је открила и најстресније догађаје у ранијим годинама, након чега је анализа открила да су се седост или повратак пигмента косе догодили у временима значајног стреса или опуштања.
Код једног човека старог 35 година и с кестењастом бојом косе, пет седих власи косе доживело је повратак пигмента који се поклапају с временом проведеним на двонедељном годишњем одмору.
Код пак тридесетогодишње жене с црном косом, једна је влас косе имала седи део, који се временски појавио у раздобљу кад је пролазила кроз развод и пресељење.
Неовисни стручњаци хвале резултате студије, али сматрају да је узорак премали, те да су потребна додатна истраживања на већем узорку која би потврдила открића ове студије.
Крајње је јасно да коса, на неки начин, у себи бележи део наше биолошке историје. Коса расте из нашег тела и након тога се кристализује у чврсту и стабилну структуру која садржи податке о нашој прошлости, каже Пикард.
Прочитајте и: